A DANCE WITH DRAGONS / PLES SA ZMAJEVIMA - GRRM

Tanka plava linija deli epsku fantastiku od mača i magije. Zove se Atlantik.

Serijal "Pesma leda i vatre" od svog začeća balansirao je duž ove linije, ponekad pretežući čas na jednu, čas na drugu stranu. Klatno je mahom bilo na evropskoj strani fantazijske tradicije - čitali smo o zmajevima i vitezovima, vukovima i čarobnjacima - ali vremenom, kako je priča odmicala, klatno se sve više primicalo američkoj tradiciji, očitovanoj u polugolim robovima, otrovima, egzotičnim volšebnicima, propalim dekadentnim civilizacijama i uopšte konanovskoj ikonografiji, dobro poznatoj svima koji su čitali Hauarda, ili njegovog stripovskog naslednika, Roja Tomasa.

Martin nikada nije krio da su Vens, Lajber - pa i Hauard - imali neizmernog uticaja na njegovo stvaralaštvo; a premda bi želeo da se nakon smrti probudi u Srednjoj zemlji, više je nego očigledno da mu je po pisanju Hauard bliži od Tolkina.

E, ova tri pasusa bila su istovremeno prekratak i predug uvod u prikaz "Plesa sa zmajevima", petog nastavka "Pesme leda i vatre". Ima poprilično kako sam završio ovaj roman. ARC sam dobio nekoliko dana pre datuma redovnog objavljivanja knjige, ali tih nekoliko dana nimalo mi nije bilo od pomoći da čitanje ove knjižurine završim pre ostatka Martinovih poklonika. Dapače, čitanje sam počeo tek dva dana NAKON redovnog objavljivanja.

Rešen da se natanane naslađujem, nisam žurio sa čitanjem, već sam odredio sebi kvotu od svega dvesta stranica dnevno - i krenuo.

Roman je počeo naizgled po mom ukusu, poglavljima o Džonu i njegovim mukama u ulozi zapovednika Noćne straže, ali priča je tekla nekako usporeno. Poučen čitanjem i prevođenjem ogromnih romana, govorio sam sebi da je to uobičajeno za obimna dela; potrebno je vreme da se uhvati brzina.

I jeste bilo potrebno. I vreme i stranice. Po mojoj slobodnoj proceni, Martin je hvatao brzinu tokom prvih osamdeset odsto "Plesa sa zmajevima". Možda i malkice više.

Roman sam na kraju pročitao za četiri dana. Moja odluka o umerenom čitanju je otišla u bestraga i pre deset dana bio sam u potpunosti spreman da napišem prikaz. Međutim, nacrt tog prikaza bio je toliko negativan da sam naterao sebe da ga se manem i pustim da mi se knjiga slegne u glavi.

Nije pomoglo.

Eh, pa da krenemo...

"Ples sa zmajevima" pati od mnogih problema. Najveći problem postaje očigledan tek kada se završi sa čitanjem celog dela, tako da ću mu se posvetiti na kraju ovog prikaza, ali manjih problema je tolika silesija da taj veliki donekle i ne dolazi do izražaja.

Pre svega, mada je Martinovo zanatsko iskustvo očevidno, poglavlja koja prate junake za koje se osnovnano sumnja da su okosninca serijala - Džona, Tiriona i Deneris - napisana su krajnje nenadahnuto i ravno. Gotovo kao da se pisac silio da ih piše. Svi elementi sjajne skaske su tu: intrige, nova prostranstva, novi detalji o svetu, magiji, istoriji... Međutim, ti elementi su spojeni mašinskom preciznošću, bez grama duha koji izvire iz svake rečenice Martinovih prethodnih romana u ovom serijalu.

Džonova poglavlja su posvećena spletkarenju i njegovom trapavom snalaženju u ulozi zapovednika Noćne straže, ali i laganom građenju jednog od dva vrhunca "Plesa sa zmajevima". Neću sada da pominjem o čemu se tačno radi - internet svejedno vrvi od tog spojlera - ali bezbroj puta ponovoljena rečenica You know nothing, Jon Snow na kraju postaje toliko iritantna da potpuno skreće pažnju sa novih proročanstava i mogućih razrešenja starih proročanstava, koje Martin nemilosrdno uvodi, kao da su na popustu.

Veći deo Tirionovih poglavlja sastoji se od kuvarskog putopisa, koji kao da je naglavačke ispao iz nekog romana o Konanu, dok nam poglavlja o Deneris komotno mogu da posluže kao manifest neke nevladine organizacije, koja se zalaže za ukidanje ropstva i zabranu okrutnog postupanja prema životinjama. Tu moram da primetim da ma koliko ti ciljevi bili hvale vredni, baš i ne bih da o njima čitam stotine i stotine stranica.

Najbolja poglavlja u knjizi su ona posvećena Brenu - gde se Martin vraća epskoj fantastici u svom najboljem maniru - kao i Džejmijeva, koja su lako moguće prebačena iz prethodne knjige.

U suštini, to je i najveća zamerka koju imam na "Ples sa zmajevima". Taj roman je toliko očigledno posvećen dešavanjima oko Deneris na južnom kontinentu da sva dešavanja na Severu deluju nakalamljeno, suvišno i nedovršeno. To je u tolikoj meri izraženo da čak i novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors, jednostavno bivaju poklopljeni. Roman je do te mere neuravnotežen da sam imao utisak kao da čitam Blood of the Dragon - novelu za koju je Martin dobio beše Huga ili Nebulu, a koja se zapravo sastoji od Denerisinih poglavlja iz "Igre prestola". Ne znam da li je popustio pred urednicima, ili pred svojom grižom savesti, ali "severnjačka" poglavlja su upadljiv višak, koji u toj meri odudara od ostatka romana da mu čak umanjuje vrednost posmatrano u celini. Pri svemu tome, moram da naglasim da mene kao čitaoca upravo Sever najviše i zanima. Deneris i njeni zmajevi i robovi su mi uvek bili ili nezanimljivi, ili zanimljivi u onoj meri u kojoj se kroz poglavlja o njima otkriva istorija Valirije.

Elem, pokušaću da skratim, pošto ne mogu da idem u detalje kako ne bih pokvario užitak onima koji još nisu pročitali knjigu, a i mrsko mi je da dalje pišem u suštini loše stvari o mom vrlo verovatno omiljenom živom piscu...

Najveća mana "Plesa sa zmajevima" je kompozicija. Dodavanjem malobrojnih poglavlja koja prate dešavanja na Vesterosu, Martin je moguće sasvim solidan u suštini izbacio iz ravnoteže, a da pri tom nije čak ni zagolicao maštu čitaocima kojima Deneris nije toliko zanimljiva. Naravno, izuzetak je ono nekoliko poglavlja sa Brenom, ali već je čist bezobrazluk otkriti sve što je otkrio u njima, pa ostaviti čitaoce na cedilu na narednih Morana zna koliko godina.

Takođe, Martin je očigledno posvetio daleko više pažnje "južnjačkim" poglavljima i u smislu peglanja stila i jezika. Koliko su poglavlja sa Džonom nenadahnuta, toliko su Tirionova i Denerisina razrađena do pojedinosti - gotovo kao da ih je pisao Robert Džordan, koji je inače i napisao dva ili tri romana o Konanu.

Džordanova avet kao da je bila konsultant prilikom pisanja "Plesa sa zmajevima", pošto bi roman mogao komotno biti kraći za dobrih dvesta stranica, čak i kada bi se "severnjačka" poglavlja potpuno izbacila.

Eh.

Mogao bih da teram dalje, ali za tim zapravo nema potrebe. "Ples sa zmajevima" očigledno služi da postavi scenu za neke veće događaje, koji se tek naziru - ali u sebi jedva da ima koji gram izvanrednog zanatskog umeća i karakterizacije koji su odlikovali "Gozbu za vrane". Dapače, mesto da me natera da navijam za ranije mrske mi likove i da jedva čekam da vidim šta će biti sa njima (Džejmi, Aša), Martinu je pošlo za rukom da mi omiljene likove učini dosadnim i nezanimljivim (Džon, Tirion).

Moja konačna ocena je 7,5/10 - i to pre svega zbog snage koju "Pesma leda i vatre" ima kao serijal. Da ocenjujem samo ovaj roman, verovatno bi bila niža bar za pola broja.

2011 - prvo polugođe, pročitane knjige

Jun je debelo za nama, a sa njim i prva polovina ove godine. Nažalost, već pre nekoliko meseci postalo mi je očigledno da neću uspeti u novogodišnjoj nakani da čitam deset knjiga fantastike mesečno, ali trudio sam se da ni ne zaostajem preterano u odnosu na taj zacrtani cilj. Svejedno, vreme je da svedem utiske i dam neke brojčane ocene tih knjiga koje sam čitao.

Pre nego što postavim spisak, pojasnio bih da konačna ocena neke knjige zavisi od mnoštva činilaca - valjanosti zapleta, kakvoće stila i jezika, karakterizacije - ali presudni element je to koliko mi je knjiga bila zabavna. Ako hoću da čitam vrhunsku književnost, dohvatim ruske pesnike. Ako hoću da se opustim i zabavim, dohvatim fantastiku. Kao što sam nekoliko puta spominjao, ovaj blog nema pretenziju da se bavi ozbiljnom ili neozbiljnom kritikom, već da služi za razmenu mišljenja i iskustava pre svega u vezi sa knjigama. Moji stavovi su samo moji - i premda volim da ih branim kada su osporeni - nisu ništa više važni od ma čijih drugih.

E, sada kada smo prebrinuli sa time, evo spiska:

januar

Winter's Heart, Robert Jordan 4/10
Crossroads of Twilight, Robert Jordan 4,5/10
Back in the USSA, Kim Newman 7/10
Final Empire, Brandon Sanderson 7,5/10
The Well of Ascension, Brandon Sanderson 7,5/10
The Hero of Ages, Brandon Sanderson 7,5/10
Whitechapel Gods, S.M. Peters 7,8/10
Corvus, Paul Kearney 7/10
March in Country, E. E. Knight 7,9/10
1632, Eric Flint 8/10
1633, Eric Flint and David Weber 8/10

februar

Zoo City, Lauren Beukes 8/10
A Game of Thrones, GRRM 9,5/10
A Clash of Kings, GRRM 9/10

mart

A Storm of Swords, GRRM 9,5/10
The Native Star, M. K. Hobson 5/10
Dragonfly Falling, Adrian Tchaikovsky 7/10
Blood of the Mantis, Adrian Tchaikovsky 7/10
Salute the Dark, Adrian Tchaikovsky 7/10
The Scarab Path, Adrian Tchaikovsky 6/10
The Sea Watch, Adrian Tchaikovsky 6,7/10
River Marked, Patricia Briggs 5/10

april

The Name of the Wind, Patrick Rothfuss 8/10
The Wise Man's Fear, Patrick Rothfuss 7,9/10
The Horns of Ruin, Tim Akers 6,6/10
The Dragon's Path, Daniel Abraham 5/10

maj

The Iron Thorn, Caitlin Kittredge 5/10
A Feast for Crows, GRRM 8,5/10
Suicide Kings, GRRM 8,5/10
Eon, Alison Goodman 6/10
The Half-Made World, Felix Gilman 6,5/10

jun

Pandemonium, Daryl Gregory 8,5/10
Devil's Alphabet, Daryl Gregory 8,3/10
Magic Slays, Ilona Andrews 7/10
Ghosts of Manhattan, George Mann 5/10
1635: The Eastern Front, Eric Flint 7,5/10
1636: The Saxon Uprising, Eric Flint 7,5/10
Kings of the North, Elizabeth Moon 3/10

Ukoliko nekoga zanima šta bi dobilo desetku, recimo "Gospodar prstenova", "Dina", "Noć u samotnom oktobru", "To"...

ADwD i neki novi naslovi

Pretpostavljam da svi pretpostavljate da je zatišje na ovom blogu izazavano pre svega čitanjem "Plesa sa zmajevima". Možda su neki od vernih čitalaca ovog bloga pretpostavili da sam već završio knjigu? Pravo da vam kažem, pročitao bih je ja još juče, samo da ne moram da zarađujem za život. No, da ne jadikujem za studentskim danima, kada mi se moglo da čitam knjigu dnevno, već da vam ispripovedam šta imam...

Prvo ono što je najpreče - čitam "Ples sa zmajevima". Detaljan izveštaj ćete dobiti verovatno početkom naredne nedelje. Dobrano sam prešao polovinu knjige i usput pribiram utiske i u glavi već pišem pasuse tog budućeg bloga.

A potom - Čarobna knjiga ima veoma ambiciozne planove. U narednih nekoliko meseci, do oktobarskog sajma knjiga, pa i posle njega, planirano je da se objavljuju čak dva naslova sedmično. Dobar deo toga otpašće na fantastiku.

U narednih mesec dana očekuje se drugi tom romana Terija Gudkajnda - Wizard's First Rule, a za sajam će biti objavljena i prva dva dela serijala o Geraltu od Rivie, aka Witcher-u, koja je u skorijoj prošlosti objavio sada pokojni IPS. Treći nastavak će biti objavljen pred Novu godinu.

Narednih sedmica očekujte nove izveštaje o planovima Čarobne knjige.

I na kraju, jedan od poznatijih domaćih izdavača stripova prihvatio se da nastavi tamo gde je Beli put stao - bar kada je reč o stripovima o Konanu. Neke od nih prevodiće - i prevodi - jorz truli.

Javljam vam se čim pročitam "Ples".

Filmovi Hobit, vesti i zanimljivosti

by High Duke

Iako je pravljenje filmova Hobit u punom jeku (Hobbit: An Unexpected Journey i Hobbit: There and Back Again), prvi segmenat snimanja je završen, a Piter Džekson nastavlja da golica publiku mrvicama kojim nas golica. Prvo su izasle tri fotografije sa Bilbom i Gandalfom:






Pre toga smo dobili fotografiju Belog saveta kao odgovor na prvo od 20 pitanja:
This was quite a popular topic, with JOHN LIDDLE, TOBY PHILLIPS and SETH DONALD, along with many others, asking variations of this same question.
I'm not going to say just what and when, but I will confirm that both the White Council and Dol Guldur will feature in the movies. And not just in one scene either. Just how to visualise it has been a challenge, but fortunately Alan Lee and John Howe went crazy with ideas, and it should look pretty cool.

In fact to celebrate the start of these 20 questions, I'll show you an exclusive photo of the White Council planning the attack on Dol Guldur! Even if you don't want to be hit with spoilers, you should still take a look. For the first image of Gandalf, Elrond and Galadriel brandishing an array of fearsome Elvish weapons,CLICK HERE!
U međuvremenu smo dobijali vesti kako su napredovali kastinzi za uloge: Luk Evans će igrati Barda, Stiven Fraj će biti gospodar Jezergrada, Evanđelina Lili iz Losta je lik kojeg nema u knjizi, vilovnjakinja Taurijela, Beri Hamfris je kralj goblina, Konan Stivens koji glumi Planinu u Igri prestola je Azog. A Martinu Frimanu koji igra Votsona u savremenoj BBC verziji Šerloka, pridružuje se i sam Šerlok, tj. Benedikt Kamberbeč koji dobija duplu ulogu i to kao oba glavna negativca, daje i glas Šmaugu i igra Nekromanta (Volšebnika).

A u poslednjih par dana smo videli malo bolje i patuljke.

Nori, Dori i Ori



Oin i Gloin


I na samom kraju, pre manje od dva dana dobili smo i drugi production vlog Pitera Džeksona u trajanju od desetak minuta. Za dva dana po koja reč o aktuelnim serijama i kastinzima za drugu sezonu Igre prestola, a onda od utorka odmor dok se ne pročita Ples sa zmajevima (potpisnih ovog unosa upravo završava rekapitulaciju celog serijala). Do tada, uživajte u video dnevniku Pitera Džeksona:

Crni vukovi, beli lavovi i kišni dani

Ne znam koliko ste upućeni, ali najpoznatiji fantasy and sf bloger na svetu zove se Patrik SenDeni i link ka njegovom blogu imate levo od ovog teksta, među svim ostalim blogovima koje preporučujem svojim čitaocima.

Možda se pitate zašto je taj čovek bitan, sada kada nam se bliži A Dance with Dragons day? Možda se i ne pitate, ali valjda ste već naučili da ćete ovde pročitati odgovore i kada vas pitanja ne zanimaju.


Elem, Patrik je odličan prijatelj izvesnog pisca sa inicijalima GRRM, čak dovoljno dobar da se u izvesnoj knjizi koja će biti puštena u prodaju 12. dana meseca kojeg smo nađe i lik nazvan po njemu, koji negde u knjizi umire gnjusnom smrću. Možete zamisliti koliko je onda čovek blizak pomenutom piscu, kada je taj pisac poznat po tome što sve miljenike i sebe i drugih ubija pomenutom gnjusnom smrću.

I tako, Patrik je ove godine po drugi put svratio u Beograd, ponajviše da bi se video sa mnom - što mi veoma laska - ali i da bi mi lično uručio jednu knjigu, što mi laska još više.


Pošto u ovom, koji se lažno izdaje kao Beograd, nema gotovo ničeg vrednog pokazivanja uvaženom prijatelju iz inostranstva, čiji blog čita na desetine hiljada ljudi, počeo sam da se predajem očaju kada mi je u četvrtak uveče javio da će u petak podeliti geografsku širinu sa mnom.

Srećom, i Boginjinom naklonošću, znam ljude koji znaju ljude, pa sam tako bio u prilici da mu pokažem makar nešto belo u ovom gradu - beogradske bele lavove.

I ne samo da mu pokažem - bili smo u kavezu i igrali se sa njima. Verujte mi, čista fantastika.

Međutim, ma koliko lavići bili slatki - a pre njih i mladunčad vukova i kengura, koju smo takođe mazili - ovaj blog se ipak pre svega bavi knjigama.


Pomenuo sam da mi je Patrik poklonio jednu knjigu, ali o tome ću detaljnije nekom drugom prilikom, ali nisam pomenuo da smo nakon obilaska zoo vrta otišli na ručak u Skadarliju. Bila je to veoma dobra prilika da popričamo o sudbini fantastike, ali i izdavaštva uopšte.

Naime, kao i većina građana ove zemlje, svestan sam gde živim. U današnje vreme, ali i u neka prethodna, lepša vremena, većina SF&F naslova u Srbiji prodaće se u najviše 5-6 hiljada primeraka, a i to u rasponu od dve do tri godine. Ovo važi za uspešne i poznate autore, koje kod nas objavljuju izdavači sa razvijenom prodajnom mrežom i zastupljenošću u medijima. Naravno, ima pisaca za koje ovo ne važi. Tolkin, Roulingova - a možda sada i Martin, bar se tako nadam, prevazišli su taj broj desetostruko, a verovatnije i više.

Možete zamisliti koliko sam se iznenadio kada mi je Patrik ispričao da je izdavaštvo u ozbiljnoj krizi. Naime, pisci neke srednje kategorije, ne mogu da se nadaju da će prodati više od 10000 primeraka svog prvog romana, dok u slučaju uspešnijih pisaca, koji su već godinama zastupljeni na tržištu, brojka prodatih primeraka u mekom povezu ne prelaizi 30000. Dapače, "Elantris" Brendona Sandersona prodat je u 10k primeraka, i to je tada doživljeno kao neizmeran uspeh.

Dakle, džabe mi sanjamo o ogromnim tiražima, mega zvezdama i kilometarskim gužvama u knjižarama. Prema Patrikovim rečima, najprodavaniji naslov na ovonedeljnoj bestseler listi Njujork tajmsa prodao se ravno upola manje od najlošije prodavanog naslova na istoj listi pre deset godina.


Sve u svemu, Patrik nije mogao da pojede ni pola ćevapa na kajmaku, pa mi je obećao da će se jednog dana, možda za godinu ili dve, vratiti u Beograd da ih dokrajči. Videćemo da li će do tada u svetu (a i u Srbiji) čitanje knjiga postati zaboravljena umetnost.

U međuvremenu, uživajmo u knjigama (neki malo ranije, neki malo kasnije *evil grin* ) - ali nemojmo zaboraviti da je fantastika svuda oko nas.

Idite, ljudi, u zoološki vrt na Kalemegdanu i svojim se očima uverite da magija postoji. Posle ćete samo još više uživati u čitanju. :)

Game of Thrones - rekapitulacija, ili Ne znam samo zašto su štekali na sočivima

Kako u kojem delu sveta, prva sezona HBO-ove serije "Igra prestola" završila se pre tri-četiri dana. Nakon što smo odgledali i poslednju epizodu, sačekali da se utisci donekle slegnu, došlo je i vreme da promislimo o svemu što smo tokom proteklih deset nedelja videli.

Pre nego što dam svoj osvrt na prvu sezonu GoT, međ' Srbljem poznatu kao "Igra prestola", voleo bih da se najpre pozabavim njenim gledalištem, u suštini dvojakim. GoT gledali su ljudi koji su a) čitali književni predložak i b) koji nisu čitali književni predložak. Naravno, imamo i podskupove, ali budući da sam danas prevodio, te da je u trenutku pisanja ovog bloga prošlo ravno 47 minuta iza prvog sata po ponoći, a i lenj sam - neću vam crtati podskupove. Dovoljno je reći da su GoT gledali i ljudi koji su fanatici i oni koji su... fanatici u manjoj meri. (Ima i drugih podskupova, na primer - kritičarke usahlih materica, koje pišu za Njujork Tajms, ali ti nam nisu zanimljivi.)

Naime, "Igra prestola" je prvi put nakon "Gospodara prstenova" podelila čitalaštvo fantastike. Bilo je onih koji su nadasve bili zadovoljni zbog toga što su konačno dočekali da se njihov san pretvori u televizijsku stvarnost, te su bili više nego voljni da pređu preko odstupanja u odnosu na knjigu - dok su se u drugom taboru, može biti većinskom, okupili tvrdokorni poklonici književnog serijala, ponekad veći Martini i od samog Martina, koji su seriju mahom gledali ne bili očajavali nad svim razlikama u odnosu na knjige.

Moram reći da su mi oba stanovišta bliska. Doduše, istini za volju, krivo sedi a pravo besedi, drugo pomenuto stanovište mi je malo bliskije hvornovskom srdašcu (Brzo! Gikovski kontrolni na blic! Šta mu dođe to "hvornovski"?) Pomni čitaoci mog bloga nisu mogli a da ne primete kako je moj cenjeni mladi saradnik Visoki Vojvoda takođe debelo zašao na tamnu stranu.

Međutim, gledanju GoT pristupio sam potpuno spreman na to da ću se razočarati. To mi je valjda pomoglo da se - ne razočaram.

U jednom od svojih prethodnih unosa bavio sam se svegikovskim značajem serije, kalibrom glumaca u njoj i tako dalje i tako bliže. Ne bih da se ponavljam (više nego što vi to možete da čitate), već ću samo opet naglasiti produkcijske vrednosti "Igre prestola".

Da, "Rim" je beskrajno bolje i bogatije urađen, bar kada je reč o statistima. Isto važi i za "Dedvud". Ne, to ne znači ama baš ništa. "Igra prestola" je i dalje prva fantazijska serija koja je dobila takav tretman i opet je prevazišla sve standarde produkcije, čak i one primenjene na BSG. HBO je veoma rizikovao uloživši novac u nešto što se na primarnom tržištu i dalje doživljava kao zabava niže vrednosti. Nakon uspeha prve sezone, razumno je očekivati da će za drugu angažovati više od dvadeset statista. Bar dvadeset pet, majku mu!

Gledajući reakcije mojih najbližih koji nisu čitali književni predložak (da, ima i takvih; ništa me ne pitajte), shvatio sam da ja baš i nisam primarna ciljna grupa kojoj je serija namenjena. Ova serija je trebalo da privuče širu publiku, a ne idiote koji gledaju "Ajkuloktopod protiv ultrapirane", ili kako se već zove trenutna glupost koja se emituje na Saj-Faj kanalu. Upravo zahvaljujući tome, Martinove knjige su se pojavile na listama najprodavanijih i postignut je značajan korak ka ozbiljnom vrednovanju fantastike kao žanra i društvene pojave.

Pripremivši se da seiju gledam kao samo još jedan šamar mojim snovima, zapravo sam omogućio sebi (gotovo) nepristrasno sagledavanje tih , koje sam čekao prethodnih deset ponedeljaka.

Šta da vam kažem - serija je uspela. Već od prve epizode, suptilno se udaljavala od knjiga težeći da uspostavi unutrašnju ravnotežu i da u svoj svet uvuče gledaoca neopterećenog predznanjem koje je stekao iz knjiga. U tome je, da ponovim, uspela.

Svi elementi koje knjige čine sjanim sadržani su u seriji - bar kada je reč o krupnim stvarima. Bezbroj sitnica je omašeno, ali režiseri i scenaristi su nam koliko u prologu prve epizode jasno stavili do znanja kako su više nego svesni da ne mogu da odgovore visokim gikovskim standardima, te da nemaju namere ni da pokušavaju. Upravo mi je taj prolog omogućio da seriju "Igra prestola" posmatram kao nezavisno umetničko delo.

Moram priznati da se nadam da će već druga sezona biti radikalnije različita od knjiga koje pokriva. Ako ništa drugo, to će mi samo još više omogućiti da seriju doživljavam kao dopunu knjigama, mesto kao jeres. Možda je HBO pogrešio što se odlučio za deset epizoda po sezoni, umesto uobičajenih trinaest, ali ostaje mi nada da će druga sezona pokrivati samo pola "Sudara kraljeva", inače druge knjige "Pesme leda i vatre".

Na kraju, utisak je više nego pozitivan. Uspeo sam da seriji oprostim gotovo sve mane. Jeste da je vukova bilo na kašičicu, ali nisu ispali loše; jeste da je valirijski čelik crn, ali razumem da to na prvi pogled izgleda kao sveprisutni jeftini fantazijski motiv; jeste da se zmajevi vide na sekundu i po, ali nisu loše urađeni.

Sve se to može više nego popraviti u potonjim sezonama.

Samo, nije mi jasno zašto Targarjeni nemaju ljubičaste oči, zašto Barateoni nemaju izrazito plave i zašto Tirion nema dvobojne?

Dadoše onolike pare na sisate statistkinje, a štekali su na sočivima?

Kako god, sex sells, right?

Na kraju krajeva, seriju je u proseku gledalu više nego dvostruko ljudi nego što ih ima koji su kupili knjige. That counts for something.

EDIT:
Jedna mala dopuna by High Duke koji opet davi o rejtingu. Koliko god da brojke bile nezanimljive, u televizijskom svetu su presudne jer označavaju novac, a samim tim i mogućnost protezanja serije na više sezona.
Finale Igre prestola je je premašilo brojku od 3 miliona, tako da bih rekao da se gledaocima dogodilo isto što i čitaocima. Nervirali su se oko Nedove smrti, besno vikali kako neće više gledati seriju, a onda su se svi naredne nedelje vratili da vide šta se dalje događa.
Kao poređenje ćemo navesti drugu nedavnu debitantsku hit seriju HBO-a, Boardwalk Empire, čije je finale sezone imalo tek nešto više gledalaca. Istina, sezona BE je kada se sve sabere gledanija od Igre prestola, ali gledanost je bila u padu posle prvih par epizoda, za razliku od Igre koja je konstatno rasla. Predviđam će popularnost sve više rasti i da će druga sezona biti još uspešnija.

Igra prestola: Vatra i krv

by High Duke

Ovih deset nedelja je proletelo i ispratili smo prvu sezonu Igre prestola. Prethodna epizoda se održala na 2.7 miliona gledalaca, ali biće zanimljivo videti koliko i da li je broj opao nakon što je Šon Bin kao Ned ostao bez glave. Iako je deveta epizoda sa sjajnim uvodom osme po meni bio vrhunac sezone, deseta dovršava priču i postavlja temelje za zaplete iz Sudara kraljeva. Čak je par scena iz Sudara već pomereno na kraj prve sezone, i veoma se lepo uklopilo u završetak, osim jedne scene koju bih radije voleo da je ostala na svom mestu, ali je bila neophodna da bi se jedan lik pojavio u epizodi.

Epizoda se otvara par sekundi nakon dekapitacije Neda Starka. Vidimo Led sa kojeg se cedi krv, obezglavljeno telo koje biva odvučeno, Sansu kako pada u nesvest i Jorena koji odvlači Arju i seče joj kosu da bi mogao da je provuče kao dečaka. Sledeća scena je Brenov san koji prepričava Oši. Iako skraćena, scena leži, mada bih voleo da je ostala koja rečenica meštara Luvina. Takođe vidimo i vuka (samo jednog, verovatno nisu mogli da naprave uverljiv sukob između dvojice).
A onda imamo i dodatu scenu sa Kejtlininom i Robovom reakcijom na vesti o Nedovoj smrti. Kao što je i rečeno, iz prve sezone je izbačeno Brzorečje, tako da vojska koju je vodio Džejmi u seriji verovatno nije ni opsedala, niti je Rob uspesnom taktikom pobedio impulsivnog Kraljeubicu. Nikakvog daljeg pomena bitke, ishoda i strateške situacije nema, tako da možemo pretpostaviti da je sve to za potrebe serije drastično uprošćeno. Scena kao scena je sjajna, pošto je to nešto što je meni možda nedostajalo u knjigama, direktan prikaz reakcije na smrt, ali ne bih se baš složio sa Kejtlininim: onda ćemo ih sve ubiti, mada to ću pripisati trenutnom osećaju gneva, povređenosti i želje za osvetom.

Ep.10 - Recap

Sledeća je prestona dvorana u kojoj je Sansa prinuđena da prisustvuje sprovođenju kraljeve pravde. Lep detalj je cela pesma koju peva bard, mada bi bilo lepo da je nekako pomenuto ili ubačeno da je Džofri donosio slične monstruozne presude čitav dan. Nažalost, takođe ni jednom rečenicom nije pomenuto kako je Pseto postao član kraljeve garde, tako da mi je žao što u seriji uopšte nemamo taj osećaj legendarnosti belih plaštova, najboljih od najboljih, koji je prisutan i opipljiv. Konačno vidimo i prve začetke nekakvog odnosa između Pseta i Sanse i u svemu je scena sa glavama na šiljcima prilično slična kao u knjizi. Sansa u jednom trenutku razmišlja da gurne Džofrija, ali je Pseto sprečava, što je veoma lepo prikazano.

Budući da je Brzorečje izbačeno, proglašenje Roba za kralja Severa se odigrava u ruševinama i sve scene koje bi se ticale Tulijevih su izbaćene i time skraćen materijal koji je ostao iz knjige za ovu sezonu (taj prostor su nažalost popunili dodatim scenama). Ono što mi veoma smeta je to što su Kejtlinin razgovor sa Džejmijem pomerili u prvu sezonu (zapravo ga podelili) i jednu od najboljih Džemijevih replika uspeli da unište. „Ne postolje ljudi kao ja. Postojim samo ja“, treba da bude izgovoreno sa punom arogancijom i nadmenošću Džejmija Lanistera, a ovde deluje gotovo posramljeno. U želji da i njega učine ljudskijim i dopadljivijim izgleda da su njegove kasnije promene ubacili od samog početka, što u seriji kao seriji može odlično da funkcioniše, ali ipak mislim da je prerano. I Kejtlinin stav mi je previše ratoboran, tako da bih rekao da su odlučili da istaknu njenu impulsivnu stranu ličnosti, umesto smirene zabrinute majke.

Jedna stvar koja me je iznenadila je prikazivanje Sersej kako nastavlja da incestuoznim vezama, ovaj put koristeći mladog Robertovog štitonošu Lansela Lanistera umesto Džejmija, što vidimo tek u drugoj knjizi. Plašio sam se da će to biti izbačeno u cilju pozitivnijeg prikazivanja Sersej, tako da je ovo iako požureno zapravo prijatno iznenadilo.

Tajvin je odličan kao proračunati despot čak i kad dobija vesti da mu je sin zarobljen. Čarls Dens potvrđuje da je jedan od najbolje odabranih glumaca u seriji, pa nosi celu scenu u kojoj i Tirionov solidan perfomans deluje bledo. Izmučena Deni uspeva da ubedi gledaoce u svoj bol zbog gubitka deteta, mada mi tu scenu kvari Miri Maz Dur, tačnije njen izgovor Razumem da su želeli da prikažu kako je to za nju stran jezik, pa joj je pogrešna intonacija rečenice, što bi bio lep detalj, ali mislim da se ne uklapa sa njenim rečnikom i tečnošću govora, a ponajviše uništava dramatiku momenta koji bi ovde trebalo ipak da bude primaran.

Šae još jednom iritira svojim kučkastim nastupom jedne dominatrix, ali ću odmah da pređem dalje i pomenem verovatno najgoru scenu epizode, a u pitanju je naravno još jedna sekspozicija sa jednim od glavnih likova u seriji, kurvom Roz, čija je izgleda uloga da opsluži sve likove u seriji, pošto to ovde radi sa velemeštarom Piselijem. Ona šeta gola dok pomalo senilni starac trabunja o kraljevima, da bismo, nakon što ona ode, bili počašćeni i Piselijevim protezanjem u tankoj providnoj košulji. Cela scena traje bespotrebno dugo, kao i sledeća gde opet vidimo razgovor Maloprstića i Varisa koji za razliku od prvog nema nikakvu posebnu funkciju i rekao bih da je još jednom protraćeno vreme koje je moglo da bude upotrebljeno makar da se objasni kako je Pseto postao jedan od Belih plaštova i da se produže skraćeni dijalozi.

Ep.10 - Inside the Episode

Zatim se vraćamo na Arju prerušenu u dečaka u sceni koja je zapravo iz Sudara kraljeva, gde ona upoznaje ostatak regruta za Zid. Rordž izgleda da ima nos, samo ožiljak na njemu, Grizačevi zubi se ne vide baš najjasnije, dok je izgleda Džaken pokrivena prilika pošto glumac još nije odabran. Arja nema brutalnu scenu kojoj sam se radovao, kada premlati Pituljicu drvenim mačem koji ovde iz razumljivih razloga nije zadržala. Naime, zbog konstitucije glumice malo je teško zamisliti da nosi i drveni mač koji je debeo kao njena ruka i ne privlači pažnju apsolutno svih.
A onda stižemo i do sjajne završnice. Mormontov govor na zidu je sjajno izgovoren, montaža odlična i iako sam čitao knjige, povuklo me je da se zapitam šta će da nađu iza zida.
Sam kraj sezone se poklapa sa krajem knjige i Deneris koja ulazi na pogrebnu lomaču Kala Drogoa. U govoru koji je održala mi nije bila baš uverljiva, nedostajalo je nekog detalja.
Na samom kraju nešto što me je prijatno iznenadilo a oko čega su mnogi strepeli: zmajevi. Iako očekivano Denina kosa nije izgorela u vatri, zmajevi su fenomenalno urađeni kao i cela završna scena dok Deni gola stoji u pepelu sa tri zmajčeta na sebi.

Mislim da konačno mogu da dam i punu ocenu sezone. Bilo je sjajnih momenata, naročito u drugoj polovini, ali i mnogo gluposti. No, iako knjiga ostaje u mom umu nedodirljivo superiorna, mora se priznati da je ovo sjajna serija i da je HBO postigao pun pogodak. Još uvek mislim da su serije kao što su Rome, Deadwood i Band of Brothers bolje, ali Igra prestola od mene dobija visoku ocenu 8/10.
Za kraj, evo i par kratkih intervjua.
- sa producentima serije u kojoj nagoveste par stvari za sledeću sezonu:
http://insidetv.ew.com/2011/06/19/game-of-thrones-season-finale/
- sa Džejsonom Momoa, kalom Drogom:
http://insidetv.ew.com/2011/06/20/game-of-thrones-jason-momoa/
- sa Emiljom Klark, Deneris:
http://www.mtv.com/news/articles/1666003/game-of-thrones.jhtml





Budući da gledam aktuelne serije iz žanrova razih fantastika, odlučio sam da ubuduće komentarišem na blogu i njih. To ću početi sa novom visokobudžetnom serijom The Falling Skies o vanzemaljskoj invaziji, koju je napravio TNT kanal u produkciji Stivena Spilberga:



Možete očekivati to za koji dan, a već sledeće nedelje počinje i nova sezona druge HBO fantastične hit serije True Blood. Za ove serije možda neću tako redovno postavljati unose, osim ako me epizode baš ne navedu na to i neću biti opterećen knjigom (True Blood je odavno raskrstio sa praćenjem knjiga) kao izvornim materijalom za poređenja, tako da ću se koncentrisati samo na tv seriju.