SAJAM KNJIGA 2013

Ovogodišnji Sajam knjiga za sada je nešto krotkiji nego prethodnih godina, a i siromašniji kada je reč o izboru fantastike, makar strogo književne. 

Svakako je najveće i najprijatnije iznenađenje čitaocima upriličila izdavačka kuća Dereta, romanom "Rogovi" Džoa Hila. 

Džo Hil, inače poznat kao sin Stivena Kinga, jedan je od najboljih - ako ne i najbolji - mladi pisac horora i tatko nema čega da se stidi. U neku ruku, Hil je meni prijemčiviji od svog progenitora, pošto mi se čini da ima više sluha za savremeni svet i okolnosti u kojima se krećemo.

Iskreno me čudi što su "Rogovi" promakli Čarobnoj knjizi, pošto se po njima snima film - koji će sasvim sigurno biti veoma gledan - a i slutim da će Hil u Dereti proći kao što je prošao u Alnariju. Za ovakvog pisca potreban je izdavač koji ima sluha za fantastiku, tako da bi idealan dom za njega bila Laguna, Čarobna knjiga ili možda Darkvud, koji se kolebljivo upušta i u književne vode veličanstvenim ilustrovanim izdanjem "Frankenštajna" Meri Šeli, sa ilustracijama Bernija Rajtsona.

Darkvud je takođe objavio i prvi tom Hilovog stripa "Lokot i ključ" (Locke & Key), što je nešto najbolje što možete da pročitate, a vodi se kao strip. Svakako prilika koja ne sme da se propusti. 

Pored ovih naslova, Darkvud je nastavio gde je Beli put stao sa serijalima "Propovednik" i "Sendmen", pa tako na njihovim štandovima možete da kupite četvrti tom "Propovednika" i šesti i sedmi tom "Sendmena", kao i sijaset novih strip-naslova evropske škole stripa, ali i klasike američkog stripa. Jedno od svakako najimpozantnijih izdanja jeste "Planeta Hulk", ali ako niste ljubitelj Zelenog Diva, uveren sam da ćete naći nešto drugo.

Renesansa stripa nastavlja se nešto dalje, na zajedničkom štandu Makonda i Belog puta. Ovaj "Beli Put Light" izdavač nastavio je sa objavljivanjem nastavak "Lige izvanrednih džentlmena", ali se okušao i u klasicima evropske pustolovno-fantazijske književnosti, pa je pored "Doktora Džekila i mr. Hajda" objavio i "20 000 milja pod morima". Pored stripova Alana Mura, očekuju se i nastavci "Hogara", u čak dva toma, a sve to tokom Sajma. Ili su mi makar tako rekli.

Čudna knjižara Bobana Kneževića nudi priliku da se nabave neki novi romani Rodžera Zelaznija i Filipa K. Dika, ali i "Kabal" Klajva Barkera, koji već decenijama ne može da se nađe ni u antikvarnicama. U ponudi ima i nekoliko "Monolita", a ja preporučujem sedmicu i devetku - pre svega zbog veličanstvenog Kima Njumena, zastupljenog u oba toma. 

Iskren da budem, očekivao sam dugo najavljivani "Monolit 11" na ovom Sajmu i iznenađen sam što se Boban opredelio za reprint starijih tomova, umesto za premijeru nečega što bi sigurno našlo stotinak kupaca, bez obzira na poveću cenu od dvadesetak evra u protivvrednosti u bananama. 

Čarobna knjiga, pored najnovijeg romana o Geraltu, nema velikih novosti. Kao da se i ovaj izdavač opredelio da širi kulturu stripa, pa tako osim Marvelove Essentials edicije stripova na ovom Sajmu može da se kupi i prvi tom Fosterovog "Princa Valijanta" - i to u boji. Za sada ću reći da je ovo tehnički besprekorno izdanje, a po izuzetno pristupačnoj ceni za ovakav klasik. Možda bih više voleo neku varijantu integrala od po nekoliko epizoda u istom tomu, ali ovako je ipak daleko lakše za proizvodnju i kupovinu. Nadam se  da će najavljena serija o Drakuli privoleti Čarobnu knjigu da se upusti u objavljivanje Essential Tomb of Dracula, mada se ne nadam baš previše.

Paladin Gorana Skrobonje je u znaku Walking Dead-a, pošto je ovaj izdavač objavio prvu novelizaciju od za sada tri. (Na Darkvudovom štandu treći tom istoimenog stripa, pod domaćim naslovom "Okružen mrtvima"). U najavi je nekoliko naslova iz pera Ijana Makdonalda, ali i Kima Njumena, kao i nova antologija domaće žanrovske proze. 

Valja napomenuti da je Skrobonja za sada jedini izdavač vredan pomena koji se trudi i radi na vaskrsavanju domaće pisane fantastike u kratkoj formi na iole ozbiljan način i svakako mu valja pružiti podršku, makar da bi se videlo da nije sve tako crno, a ni belo.

PortaLibris predstavlja dva nova fantazijska izdanja. Reč je o "Rogu slovenskih bogova" Miloša Petrovića i "Koplju Svetog Georgija" Aleksandra Tešića. 

Petrovićev roman je napisan u maniru pustolovne fantazije osamdesetih i predstavlja jednu mešavinu tema i motiva karakterističnih za omladinsku fantastiku. Naše tržište je očigledno sazrelo u dovoljnoj meri da bi se pojavila potreba za ovakvim romanima, koji predstavljaju zanimljiv uvod u čitane fantazijske književnosti. Petrovićeva prednost je u tome što se služi motivima zanimljivim domaćim čitaocima, mada mora mnogo da uči i da se razvija kao pisac da bi dostigao ozbiljan žanrovski kvalitet.

Sa druge strane, Tešićevom pisanju nema se šta zameriti sa tehničke strane. Reč je o ozbiljnom i izgrađenom spisatelju, jasno profilisanog izraza i stava. Tešić svoje romane piše i predstavlja gotovo kao istorijske, ali ja ih doživljavam kao istorijsku fantaziju i ne uzimam ih zdravo za gotovo u istoriografskom smislu. No, valja napomenuti da su ovo najbolji romani na našem tržištu koji se bave srpskom bilo savremenom bilo starijom istorijom na fantazijski način, sa mogućim izuzetkom Skrobonjinih romana smeštenih u Teslaverzum ("Sva Teslina deca" na Laguninim štandovima).

Premda se ponuda velikih izdavača čini mršavom (Laguna je tradicionlno objavila Pračetov roman, ali i novi prevod Gejmanove "Nikadođije", i to iz - kako sam shvatio izmenjenog i dopunjenog originala), ljubitelji stripa u načelu mogu da se veoma raduju. Cene su primetno niže nego što je slučaj van Sajma i zaista je dobra prilika da se popuni kućna biblioteka.

Laguna svoje udarne fantazijske naslove priprema za kraj godine, pa se tada očekuju "Kalibanov rat", "Poslednji argument kraljeva" i "Sećanja na Svetlost".