Nakon dužeg vremena i uspona i padova u kojima se serijal Wild Cards
našao, promene sijaset izdavača i učestalog gašenja serijala, Wild Cards
su se udomili kod Tora. Za neupućene, Wild Cards se zapravo sastoji od
niza trilogija (ima nekoliko samostalnih romana) i Fort Freak je 21.
knjiga u shared world sistemu.
Ovaj serijal je Martinovo miljenče. Dok smo čekali A Dance With Dragons, on je pripremio i uredio čak 4 Wild Cards romana. Poslednju, 21. po redu, objavljen je jedno mesec dana pre ADwD. Dugo nije mogao da se kupi preko kindla - odnosno, bio je ograničen na SAD. Kada mi je konačno pao šaka, pročitao sam ga za jedan dan.
Wild Cards se obično bave nekim od trenutno aktuelnih planetarnih pitanja. Prethodna trilogija potkačila je rijaliti šouve, ratove koji se vode po arapskim zemljama radi nafte, ali i ratove koje sitni i krupniji diktatori vode po Africi.
Fort Freak se vraća na mesto odakle je sve počelo: Džokertaun u Njujorku. Martin se pokazao izuzetnim urednikom. Iako je Fort Freak delo više autora, baš kao većina Wild Cards romana, to se nigde ne primećuje. Sve teče savršeno glatko. Priča grabi čitaoca i ne pušta ga, a završnica romana je srceparajuća.
Wild Cards inače zrače teškom setom i nostalgijom, pošto je većina starih protagonista mrtva, na drugim planetama, ili nešto šesnaesto. Tokom godina, uvođeni su novi - ali nikada se ni za koga od novih junaka nisam vezao kao za Krojda Krensona ili Tahiona, na primer. Fort Freak savršeno meša staro i novo, čak u toj meri da Spavač ponovo ima ulogu u svetu Wild Cards. Spavač je inače lik pokojnog Rodžera Zelaznija i od Zelaznijeve smrti nije se pojavljivao u romanima.
U svakom slučaju, malo je teško uključiti se u ovaj serijal nakon 21. knjige - ali ako neko ima vremena i volje da se okuša, Wild Cards se odnedavno mogu naći u kompletu na narodskim izvorima tih stvari. Daleko od toga da su sve knjige dobre: ima tu dosta SF treša, a neke priče su namerno pisane u palp maniru, tako da nije baš za svakoga. Ko traži elitnu fantastiku slobodno neka ostane na Legvinovoj.
Wild Cards je u neku ruku alternativna istorija druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Neću da pojašnjavam i prepričavam o čemu se u serijalu radi - za to služi Vikipedija. Reći ću da je Fort Freak više nego dostojan nastavak serijala i da je nepravedno skrajnut prilikom nominovanja za žanrovske nagrade za prošlu godinu. Dao bih deset A Dance with Dragons za jedan Fort Freak. Martinova ljubav i posvećenost serijalu vidi se na svakoj stranici. Naravno, ne treba zanemariti ni snagu koju on ulaže u promociju mladih pisaca i svakako je prilika da sarađuju sa njim neizmerno važna za njihove karijere. Bilo kako bilo, this novel has Nightflier's Seal of Approval, ma koliko rečeni pečat bio nebitan za širi kosmos. 9/10
Ovaj serijal je Martinovo miljenče. Dok smo čekali A Dance With Dragons, on je pripremio i uredio čak 4 Wild Cards romana. Poslednju, 21. po redu, objavljen je jedno mesec dana pre ADwD. Dugo nije mogao da se kupi preko kindla - odnosno, bio je ograničen na SAD. Kada mi je konačno pao šaka, pročitao sam ga za jedan dan.
Wild Cards se obično bave nekim od trenutno aktuelnih planetarnih pitanja. Prethodna trilogija potkačila je rijaliti šouve, ratove koji se vode po arapskim zemljama radi nafte, ali i ratove koje sitni i krupniji diktatori vode po Africi.
Fort Freak se vraća na mesto odakle je sve počelo: Džokertaun u Njujorku. Martin se pokazao izuzetnim urednikom. Iako je Fort Freak delo više autora, baš kao većina Wild Cards romana, to se nigde ne primećuje. Sve teče savršeno glatko. Priča grabi čitaoca i ne pušta ga, a završnica romana je srceparajuća.
Wild Cards inače zrače teškom setom i nostalgijom, pošto je većina starih protagonista mrtva, na drugim planetama, ili nešto šesnaesto. Tokom godina, uvođeni su novi - ali nikada se ni za koga od novih junaka nisam vezao kao za Krojda Krensona ili Tahiona, na primer. Fort Freak savršeno meša staro i novo, čak u toj meri da Spavač ponovo ima ulogu u svetu Wild Cards. Spavač je inače lik pokojnog Rodžera Zelaznija i od Zelaznijeve smrti nije se pojavljivao u romanima.
U svakom slučaju, malo je teško uključiti se u ovaj serijal nakon 21. knjige - ali ako neko ima vremena i volje da se okuša, Wild Cards se odnedavno mogu naći u kompletu na narodskim izvorima tih stvari. Daleko od toga da su sve knjige dobre: ima tu dosta SF treša, a neke priče su namerno pisane u palp maniru, tako da nije baš za svakoga. Ko traži elitnu fantastiku slobodno neka ostane na Legvinovoj.
Wild Cards je u neku ruku alternativna istorija druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Neću da pojašnjavam i prepričavam o čemu se u serijalu radi - za to služi Vikipedija. Reći ću da je Fort Freak više nego dostojan nastavak serijala i da je nepravedno skrajnut prilikom nominovanja za žanrovske nagrade za prošlu godinu. Dao bih deset A Dance with Dragons za jedan Fort Freak. Martinova ljubav i posvećenost serijalu vidi se na svakoj stranici. Naravno, ne treba zanemariti ni snagu koju on ulaže u promociju mladih pisaca i svakako je prilika da sarađuju sa njim neizmerno važna za njihove karijere. Bilo kako bilo, this novel has Nightflier's Seal of Approval, ma koliko rečeni pečat bio nebitan za širi kosmos. 9/10