Epska fantastika i mač & magija - isto ili različito?

U svom uvodu za antologiju Swords and Dark Magic (Pyr, 2010), njeni priređivači - Lu Enders i Džonatan Strejhen kažu:

Ako se visoka (epska) fantastika bavi ogromnim vojskama, razdvojenim linijom koja se proteže između očiglednog dobra i krajnjeg zla, kao i epskim borbama kako bi se porazio mračni gospodar koji se namerio da ovlada čitavim svetom - onda je mač i magija suprotnost njoj. Protagonisti mača i magije su manje značajni u svetskim razmerama i počesto su sumnjivog morala, dok se njihovo junaštvo najčešće ogleda u spasavanju sopstvene kože iz zamke u koju su upali tokom potrage za kakvim lakim plenom... Ako je epska fantastika potomak Ilijade, onda je mač i magija naslednik Odiseje.

Ovih nekoliko rečenica su možda najbolji sažetak sličnosti i razlika između ova dva podžanra onoga što se na engleskom jeziku zove fantasy. Međutim, videćemo da su epska fantastika i mač & magija dve kategorije koje su u velikoj meri slične, koje se prepliću, pa čak i stvaraju neke nove kategorije. 

U poslednjih nekoliko godina, počevši od 2005. godine, recimo, zanimanje za mač & magiju među urednicima američkih izdavačkih kuća veoma raste. Svedoci smo sve većeg broja reprinta dela iz palp ere fantastike, kao i iz peridoda tzv. "zlatnog doba". 

Razloga tome ima mnogo. Pre svega, na uredničkim položajima trenutno su ljudi koji su odrastali uz te romane i priče, ali ne može se zanemariti ni to da su trenutno najčitaniji pisci fentezija upravo oni na čije je pisanje mač & magija kao sistem žanrovskih orijentira ostavio presudan uticaj. 

Kada je o našem izdavaštvu reč, pa i jeziku uopšte, stanje stvari je malo konfuznije. Naime, kod nas se fantastika već decenijama svodi na dva termina: naučna fantastika i epska fantastika. Jedno vreme horor je pokušavao da se izbori za mesto žanra, pre svega kroz pregalaštvo Gorana Skrobonje i Dejana Ognjanovića, ali sve i da mu je u tome pošlo za rukom, opet nije prihvaćen u širokom čitalaštvu - sa izuzetkom novijih romama koji uzimaju klasične motive horora i prilagođavaju ih potrebama jedne specifične čitalačke populacije, na taj način stvarajući nove žanrove fantastike.

U srpskohrvatskom jeziku, izraz "epska fantastika" skovan je pre svega da bi se opisalo nešto što nije "naučna fantastika". Prvi fantasy romani objavljeni su u ediciji "Plava ptica", na samom kraju osamdesetih godina prošlog veka, Naravno, reč je o Bruksovom "Maču od Šanare" i Murkokovom "Elriku od Melnibonea". Čuveno Nolitovo izdanje "Gospodara prstenova" svetlost knjižara ugledalo je 1981. i to je otprilike bilo to što se fentezija tiča. Tokom narednih dvadeset godina jugoslovensko izdavaštvo fantastike oblikovale su čitalačke i uredničke sklonosti dve osobe: Zorana Živkovića i Bobana Kneževića. Zoran je u svom Polarisu posvećivao veoma malo pažnje fenteziju, ali su čitaoci ipak dobili izvanredno "Zemljomorje" Ursule Legvin, dok je Boban u Znaku Sagite zaokružio prvih pet knjiga Zelaznijevih "Hronika Ambera". Međutim, sve do početka novog milenijuma, naučna fantastika u raznim oblicima i ukusima suvereno je vladala knjižarama i bibliotekama.

U drugoj polovini devedesetih, izdavaštvo fantastike skoro da je zamrlo. Tek pred kraj te decenije jedan one man show od izdavačke kuće upustio se u objavljivanje britanskog pisca Terija Pračeta i njegovih romana o Disksvetu. Taj one man show vremenom je prerastao u verovatno najvećeg izdavača u Srbiji, a svakako najznačajnijeg kada je o fantastici reč. 

Kao i u slučaju Živkovića i Kneževića, i Dejan Papić je pokrenuo izdavaštvo da bi objavljivao ono što voli da čita. Tako je Laguna u prvoj deceniji novog veka i novog milenijuma počela da objavljuje tada vodeće pisce fentezija, nakon čega su tim putem pošle i druge izdavače kuće, dok je naučna fantastika pala u zapećak. 

Vremenom je izdavaštvo fantastike i kod nas sustiglo svetske trendove, pa se i na našem tržištu pojavilo mnoštvo pisaca i romana koji baš i ne mogu da se svrstaju pod "epsku" fantastiku. Elementi magije i mitoloških bića su tu, ali pristup tim motivima jednostavno je drugačiji nego kod Tolkina, recimo. 

Da li se romane o Hariju Poteru može reći da su epska fantastika? Pa, naučna svakako nisu. Fantastika jesu. Ali epska? 

A šta je sa "Sumrakom"?

Dakle, sa razvojem izdavaštva i u našem jeziku se pojavil potreba za novim odrednicama i preispitivanjem starih.

Engleski jezik je ovu potrebu uočio odavno. Premda su danas žanrovske etikete pre svega u službi izdavača i knjižara, jer se u najvećoj meri koriste kako bi kupcu skratile put do knjige koju želi da kupi, ili bolje reći do knjige koju izdavač želi da kupcu proda, izvorno su nastale iz potrebe pisaca da objasne šta to pišu.

Izraz "epska fantastika", odnosno epic fantasy, skovao je britanski pisac Majl Murkok godine 1961, dok je termin sword & sorcery iste te godine tada čuveni i uticajni pisac Fric Lajber predložio kao rešenje kojim bi se opisalo stvaralaštvo Roberta E. Hauarda, tvorca čuvenog Konana. 

Šezdesete godine bile su vreme oživljavanja zanimanja za fantastiku u svim oblicima. Tome je doprinela široka društvena revolucija koja je zahvatila Sjedinjene Države, ali i prelazak Tolkinovog stvaralaštva na drugu stranu Atlantika. U tom bujanju ideja, mnogi pisci okrenuli su se autorima uz čija dela su odrasli, baš kao što se sada dešava. U slučaju Amerikanaca, to su mahom bili Hauard i Lavkraft. U suštini, na tada mlade kovanice "epska fantastika" i "mač i magija" presudan uticaj imala su upravo dela Tolkina, sa jedne, i Hauarda sa druge strane, te se oni sasvim komotno mogu smatrati začetnicima ova dva podžanra.

Dalji razvoj fentezija uopšteno, a epske fantastike i mača & magije konkretno, tekao je krivudavo. Međutim, analizirajući najznačajnije predstavnike ova dva podžanra može se dođi do nekih osnovnih crta koje ih određuju i po kojima se međusobno razlikuju.

Epska fantastika:

• Osnovna potka je od suštinske važnosti za svet u kojem se radnja odvija, a možda i za sve svetove.
• Priča ima svoj kraj i obično se na kraju razrešava pitanje magije kao sile i osnovnog elementa sveta: Magija ili nestaje (ili se smanjuje, kao u slučaju "Gospodara prstenova"), ili biva pročišćena od pređašnjeg zagađenja i vraća se u svet ("Točak vremena").
• Priča ima jedan narativni tok. Svi tomovi u nizu, bez obzira da li je reč o trilogiji ili obimnijem serijalu, zapravo su jedan roman, odnosno jedna priča.
• Protagonisti su obično časni i herojskog kova.
• Radnja se obično odigrava na velikom prostranstvu, širom nekog kontinenta ili pak čitavog sveta, koji je predstavljen tako da prirodne lepote dolaze do izražaja kod čitaoca.

Mač & magija:

• Potka tesno prati protagonistu ili nekoliko njih i čvrsto je povezana sa njihovim ličnim sudbinama i najčešće samo njima bitnim stvarima. (Odmazda, osveta, otmica itd.)
• Priča često počinje od sredine, odnosno - protagonista je već uključen u neka dešavanja, kada se događa nešto što ga odvlači u stranu, tako da i kada priči dođe kraj, ona se zapravo nastavlja tamo gde je roman i počeo.
• I kada neki serijal ima više romana, oni su delimično nezavisni, to jest - predstavlju celine, tako da kroz njih čitalac prati razvoj i izgradnju ličnosti protagoniste, a ne sveta u kojem se radnja dešava. 
• Protagonisti su najčešće antiheroji, a počesto i neskriveni zlikovci. U najboljem slučaju, reč je o osobama koje su načinile kompromise zarad možda i opšteg dobra, ali kompromise koji na kraju njih iskvaruju.
• Pozornica na kojoj se radnja odvija često je urbana, bez obzira da li je reč o živom ili uništenom gradu, ali i gotovo intimna - jedan ukleti zamak, nekoliko ulica, krčma: sve su to glavna poprišta radnje, umesto usputnih svratišta.

Naravno, ova podela je veoma uslovna. Doduše, za epsku fantastiku u najvećoj meri važi, ali u slučaju mača & magije ume da bude manje ili više netačna, pošto je ipak reč o podžanru koji nema toliku potrebu za jasno određenim smernicama.

Sem ovih osnovnih odlika, dva podžanra kojima se sada bavim mogu se i dalje razgraničiti:

Epska fantastika:

• Izvornik: Tolkin - "Gospodar prstenova" (1954-55)
• Dela nastala u prvom talasu i začetnici komericijalnog podžanra: Teri Bruks - Šanara (1977-85); Dejvid Edings - Belgarijada (1982-84).
• Drugi talas i najveći popularizatori: Robert Džordan - Zenica sveta (1990); Teri Gudkajnd - Prvo pravilo čarobnjaka (1994) i Džordž Martin - Igra prestola (1996)

 Mač & magija:

•  Izvornik: Hauard - Konan (1933-1935)
• Dela nastala u prvom talasu i zameci podžanra: Lajber - Fafrd i Sivi Mišolovac (1939-1988); Anderson - Slomljeni mač (1954)
• Drugi talas - dekonstrukcija podžanra: Murkog - Elrik (1965); Vagner - Kejn (1970)

Danas smo svedoci trećeg talasa i potpune komercijalizacije ovih podžanrova, ali i svojevrsnog spajanja ove dve fantazijske tradicije. Pre svega, danas dominantan serijal epske fantastike sve više zalazi u vode mača & magije - naravno, mislim na Martinovu "Pesmu leda i vatre". Takođe, mnogi pisci koji stvaraju u naizgled potpuno zasebnom žanru military fantasy-a uzimaju elemente i jednog i drugog podžanra i stvaraju nešto sebi svojstveno i novo. Tu pre svega mislim na Stivena Eriksona, ali taj trend postoji odranije, još od Kukove "Crne čete" ili Zelaznijevog "Ambera".

Na kraju, valja pomenuti da je sve ovo trenutno važeća teorija, kojom se bave pre svega američki izučavaoci žanra. 

Što se mene tiče, sa većinom stvari se slažem, ali sa nekima se pak ne slažem. Tribina održana početkom ovog meseca u Domu omladine Beograda, na kojoj se o ovome pričalo, bila je povod da sažmem niz razgovora sa urednicima Pira, Bejn Buksa i Paizoa, kao i sa piscima koji se bave i stvaraju unutar ovih odrednica, ali i da pokušam da unesem izvesno razlikovanje termina u našu teoriju fantastike, koja je do sada potpuno zanemarivala fentezi. 

Tokom tribine, jedna mlada dama iz publike postavila mi je pitanje koje se u suštini svodi na sledeće: "Ako je epska fantastika zapravo epic fantasy a sword & sorcery zapravo mač i magija, šta je onda pa fantasy? Kako ćemo to da prevedemo?"

Odgovor koji se nameće je - fantazija, a ako vam to zvuči glupo, onda samo fentezi. 

Bar na još neku godinu, dok se svi podžanrovi i žanrovi ne pretope i stope u jednu nadmarketinšku kategoriju.

DISCLAIMER: Tokom tribine govorili smo ne samo o ovome što vam sada predstavljam, već i raznoraznim drugim stvarima. Pomnije smo pratili istoriju fentezija uopšte i mača & magije konkretno i bavili smo se pojedinostima kod nekih pisaca, kao što su Murkok, Zelazni, Džordan i Martin. Blog baš i nije medij koji omogućava preveliko meandriranje, pa stoga dođite na sledeće predavanje. :)