A DANCE WITH DRAGONS / PLES SA ZMAJEVIMA - GRRM

Tanka plava linija deli epsku fantastiku od mača i magije. Zove se Atlantik.

Serijal "Pesma leda i vatre" od svog začeća balansirao je duž ove linije, ponekad pretežući čas na jednu, čas na drugu stranu. Klatno je mahom bilo na evropskoj strani fantazijske tradicije - čitali smo o zmajevima i vitezovima, vukovima i čarobnjacima - ali vremenom, kako je priča odmicala, klatno se sve više primicalo američkoj tradiciji, očitovanoj u polugolim robovima, otrovima, egzotičnim volšebnicima, propalim dekadentnim civilizacijama i uopšte konanovskoj ikonografiji, dobro poznatoj svima koji su čitali Hauarda, ili njegovog stripovskog naslednika, Roja Tomasa.

Martin nikada nije krio da su Vens, Lajber - pa i Hauard - imali neizmernog uticaja na njegovo stvaralaštvo; a premda bi želeo da se nakon smrti probudi u Srednjoj zemlji, više je nego očigledno da mu je po pisanju Hauard bliži od Tolkina.

E, ova tri pasusa bila su istovremeno prekratak i predug uvod u prikaz "Plesa sa zmajevima", petog nastavka "Pesme leda i vatre". Ima poprilično kako sam završio ovaj roman. ARC sam dobio nekoliko dana pre datuma redovnog objavljivanja knjige, ali tih nekoliko dana nimalo mi nije bilo od pomoći da čitanje ove knjižurine završim pre ostatka Martinovih poklonika. Dapače, čitanje sam počeo tek dva dana NAKON redovnog objavljivanja.

Rešen da se natanane naslađujem, nisam žurio sa čitanjem, već sam odredio sebi kvotu od svega dvesta stranica dnevno - i krenuo.

Roman je počeo naizgled po mom ukusu, poglavljima o Džonu i njegovim mukama u ulozi zapovednika Noćne straže, ali priča je tekla nekako usporeno. Poučen čitanjem i prevođenjem ogromnih romana, govorio sam sebi da je to uobičajeno za obimna dela; potrebno je vreme da se uhvati brzina.

I jeste bilo potrebno. I vreme i stranice. Po mojoj slobodnoj proceni, Martin je hvatao brzinu tokom prvih osamdeset odsto "Plesa sa zmajevima". Možda i malkice više.

Roman sam na kraju pročitao za četiri dana. Moja odluka o umerenom čitanju je otišla u bestraga i pre deset dana bio sam u potpunosti spreman da napišem prikaz. Međutim, nacrt tog prikaza bio je toliko negativan da sam naterao sebe da ga se manem i pustim da mi se knjiga slegne u glavi.

Nije pomoglo.

Eh, pa da krenemo...

"Ples sa zmajevima" pati od mnogih problema. Najveći problem postaje očigledan tek kada se završi sa čitanjem celog dela, tako da ću mu se posvetiti na kraju ovog prikaza, ali manjih problema je tolika silesija da taj veliki donekle i ne dolazi do izražaja.

Pre svega, mada je Martinovo zanatsko iskustvo očevidno, poglavlja koja prate junake za koje se osnovnano sumnja da su okosninca serijala - Džona, Tiriona i Deneris - napisana su krajnje nenadahnuto i ravno. Gotovo kao da se pisac silio da ih piše. Svi elementi sjajne skaske su tu: intrige, nova prostranstva, novi detalji o svetu, magiji, istoriji... Međutim, ti elementi su spojeni mašinskom preciznošću, bez grama duha koji izvire iz svake rečenice Martinovih prethodnih romana u ovom serijalu.

Džonova poglavlja su posvećena spletkarenju i njegovom trapavom snalaženju u ulozi zapovednika Noćne straže, ali i laganom građenju jednog od dva vrhunca "Plesa sa zmajevima". Neću sada da pominjem o čemu se tačno radi - internet svejedno vrvi od tog spojlera - ali bezbroj puta ponovoljena rečenica You know nothing, Jon Snow na kraju postaje toliko iritantna da potpuno skreće pažnju sa novih proročanstava i mogućih razrešenja starih proročanstava, koje Martin nemilosrdno uvodi, kao da su na popustu.

Veći deo Tirionovih poglavlja sastoji se od kuvarskog putopisa, koji kao da je naglavačke ispao iz nekog romana o Konanu, dok nam poglavlja o Deneris komotno mogu da posluže kao manifest neke nevladine organizacije, koja se zalaže za ukidanje ropstva i zabranu okrutnog postupanja prema životinjama. Tu moram da primetim da ma koliko ti ciljevi bili hvale vredni, baš i ne bih da o njima čitam stotine i stotine stranica.

Najbolja poglavlja u knjizi su ona posvećena Brenu - gde se Martin vraća epskoj fantastici u svom najboljem maniru - kao i Džejmijeva, koja su lako moguće prebačena iz prethodne knjige.

U suštini, to je i najveća zamerka koju imam na "Ples sa zmajevima". Taj roman je toliko očigledno posvećen dešavanjima oko Deneris na južnom kontinentu da sva dešavanja na Severu deluju nakalamljeno, suvišno i nedovršeno. To je u tolikoj meri izraženo da čak i novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors, jednostavno bivaju poklopljeni. Roman je do te mere neuravnotežen da sam imao utisak kao da čitam Blood of the Dragon - novelu za koju je Martin dobio beše Huga ili Nebulu, a koja se zapravo sastoji od Denerisinih poglavlja iz "Igre prestola". Ne znam da li je popustio pred urednicima, ili pred svojom grižom savesti, ali "severnjačka" poglavlja su upadljiv višak, koji u toj meri odudara od ostatka romana da mu čak umanjuje vrednost posmatrano u celini. Pri svemu tome, moram da naglasim da mene kao čitaoca upravo Sever najviše i zanima. Deneris i njeni zmajevi i robovi su mi uvek bili ili nezanimljivi, ili zanimljivi u onoj meri u kojoj se kroz poglavlja o njima otkriva istorija Valirije.

Elem, pokušaću da skratim, pošto ne mogu da idem u detalje kako ne bih pokvario užitak onima koji još nisu pročitali knjigu, a i mrsko mi je da dalje pišem u suštini loše stvari o mom vrlo verovatno omiljenom živom piscu...

Najveća mana "Plesa sa zmajevima" je kompozicija. Dodavanjem malobrojnih poglavlja koja prate dešavanja na Vesterosu, Martin je moguće sasvim solidan u suštini izbacio iz ravnoteže, a da pri tom nije čak ni zagolicao maštu čitaocima kojima Deneris nije toliko zanimljiva. Naravno, izuzetak je ono nekoliko poglavlja sa Brenom, ali već je čist bezobrazluk otkriti sve što je otkrio u njima, pa ostaviti čitaoce na cedilu na narednih Morana zna koliko godina.

Takođe, Martin je očigledno posvetio daleko više pažnje "južnjačkim" poglavljima i u smislu peglanja stila i jezika. Koliko su poglavlja sa Džonom nenadahnuta, toliko su Tirionova i Denerisina razrađena do pojedinosti - gotovo kao da ih je pisao Robert Džordan, koji je inače i napisao dva ili tri romana o Konanu.

Džordanova avet kao da je bila konsultant prilikom pisanja "Plesa sa zmajevima", pošto bi roman mogao komotno biti kraći za dobrih dvesta stranica, čak i kada bi se "severnjačka" poglavlja potpuno izbacila.

Eh.

Mogao bih da teram dalje, ali za tim zapravo nema potrebe. "Ples sa zmajevima" očigledno služi da postavi scenu za neke veće događaje, koji se tek naziru - ali u sebi jedva da ima koji gram izvanrednog zanatskog umeća i karakterizacije koji su odlikovali "Gozbu za vrane". Dapače, mesto da me natera da navijam za ranije mrske mi likove i da jedva čekam da vidim šta će biti sa njima (Džejmi, Aša), Martinu je pošlo za rukom da mi omiljene likove učini dosadnim i nezanimljivim (Džon, Tirion).

Moja konačna ocena je 7,5/10 - i to pre svega zbog snage koju "Pesma leda i vatre" ima kao serijal. Da ocenjujem samo ovaj roman, verovatno bi bila niža bar za pola broja.

2011 - prvo polugođe, pročitane knjige

Jun je debelo za nama, a sa njim i prva polovina ove godine. Nažalost, već pre nekoliko meseci postalo mi je očigledno da neću uspeti u novogodišnjoj nakani da čitam deset knjiga fantastike mesečno, ali trudio sam se da ni ne zaostajem preterano u odnosu na taj zacrtani cilj. Svejedno, vreme je da svedem utiske i dam neke brojčane ocene tih knjiga koje sam čitao.

Pre nego što postavim spisak, pojasnio bih da konačna ocena neke knjige zavisi od mnoštva činilaca - valjanosti zapleta, kakvoće stila i jezika, karakterizacije - ali presudni element je to koliko mi je knjiga bila zabavna. Ako hoću da čitam vrhunsku književnost, dohvatim ruske pesnike. Ako hoću da se opustim i zabavim, dohvatim fantastiku. Kao što sam nekoliko puta spominjao, ovaj blog nema pretenziju da se bavi ozbiljnom ili neozbiljnom kritikom, već da služi za razmenu mišljenja i iskustava pre svega u vezi sa knjigama. Moji stavovi su samo moji - i premda volim da ih branim kada su osporeni - nisu ništa više važni od ma čijih drugih.

E, sada kada smo prebrinuli sa time, evo spiska:

januar

Winter's Heart, Robert Jordan 4/10
Crossroads of Twilight, Robert Jordan 4,5/10
Back in the USSA, Kim Newman 7/10
Final Empire, Brandon Sanderson 7,5/10
The Well of Ascension, Brandon Sanderson 7,5/10
The Hero of Ages, Brandon Sanderson 7,5/10
Whitechapel Gods, S.M. Peters 7,8/10
Corvus, Paul Kearney 7/10
March in Country, E. E. Knight 7,9/10
1632, Eric Flint 8/10
1633, Eric Flint and David Weber 8/10

februar

Zoo City, Lauren Beukes 8/10
A Game of Thrones, GRRM 9,5/10
A Clash of Kings, GRRM 9/10

mart

A Storm of Swords, GRRM 9,5/10
The Native Star, M. K. Hobson 5/10
Dragonfly Falling, Adrian Tchaikovsky 7/10
Blood of the Mantis, Adrian Tchaikovsky 7/10
Salute the Dark, Adrian Tchaikovsky 7/10
The Scarab Path, Adrian Tchaikovsky 6/10
The Sea Watch, Adrian Tchaikovsky 6,7/10
River Marked, Patricia Briggs 5/10

april

The Name of the Wind, Patrick Rothfuss 8/10
The Wise Man's Fear, Patrick Rothfuss 7,9/10
The Horns of Ruin, Tim Akers 6,6/10
The Dragon's Path, Daniel Abraham 5/10

maj

The Iron Thorn, Caitlin Kittredge 5/10
A Feast for Crows, GRRM 8,5/10
Suicide Kings, GRRM 8,5/10
Eon, Alison Goodman 6/10
The Half-Made World, Felix Gilman 6,5/10

jun

Pandemonium, Daryl Gregory 8,5/10
Devil's Alphabet, Daryl Gregory 8,3/10
Magic Slays, Ilona Andrews 7/10
Ghosts of Manhattan, George Mann 5/10
1635: The Eastern Front, Eric Flint 7,5/10
1636: The Saxon Uprising, Eric Flint 7,5/10
Kings of the North, Elizabeth Moon 3/10

Ukoliko nekoga zanima šta bi dobilo desetku, recimo "Gospodar prstenova", "Dina", "Noć u samotnom oktobru", "To"...

ADwD i neki novi naslovi

Pretpostavljam da svi pretpostavljate da je zatišje na ovom blogu izazavano pre svega čitanjem "Plesa sa zmajevima". Možda su neki od vernih čitalaca ovog bloga pretpostavili da sam već završio knjigu? Pravo da vam kažem, pročitao bih je ja još juče, samo da ne moram da zarađujem za život. No, da ne jadikujem za studentskim danima, kada mi se moglo da čitam knjigu dnevno, već da vam ispripovedam šta imam...

Prvo ono što je najpreče - čitam "Ples sa zmajevima". Detaljan izveštaj ćete dobiti verovatno početkom naredne nedelje. Dobrano sam prešao polovinu knjige i usput pribiram utiske i u glavi već pišem pasuse tog budućeg bloga.

A potom - Čarobna knjiga ima veoma ambiciozne planove. U narednih nekoliko meseci, do oktobarskog sajma knjiga, pa i posle njega, planirano je da se objavljuju čak dva naslova sedmično. Dobar deo toga otpašće na fantastiku.

U narednih mesec dana očekuje se drugi tom romana Terija Gudkajnda - Wizard's First Rule, a za sajam će biti objavljena i prva dva dela serijala o Geraltu od Rivie, aka Witcher-u, koja je u skorijoj prošlosti objavio sada pokojni IPS. Treći nastavak će biti objavljen pred Novu godinu.

Narednih sedmica očekujte nove izveštaje o planovima Čarobne knjige.

I na kraju, jedan od poznatijih domaćih izdavača stripova prihvatio se da nastavi tamo gde je Beli put stao - bar kada je reč o stripovima o Konanu. Neke od nih prevodiće - i prevodi - jorz truli.

Javljam vam se čim pročitam "Ples".

Filmovi Hobit, vesti i zanimljivosti

by High Duke

Iako je pravljenje filmova Hobit u punom jeku (Hobbit: An Unexpected Journey i Hobbit: There and Back Again), prvi segmenat snimanja je završen, a Piter Džekson nastavlja da golica publiku mrvicama kojim nas golica. Prvo su izasle tri fotografije sa Bilbom i Gandalfom:






Pre toga smo dobili fotografiju Belog saveta kao odgovor na prvo od 20 pitanja:
This was quite a popular topic, with JOHN LIDDLE, TOBY PHILLIPS and SETH DONALD, along with many others, asking variations of this same question.
I'm not going to say just what and when, but I will confirm that both the White Council and Dol Guldur will feature in the movies. And not just in one scene either. Just how to visualise it has been a challenge, but fortunately Alan Lee and John Howe went crazy with ideas, and it should look pretty cool.

In fact to celebrate the start of these 20 questions, I'll show you an exclusive photo of the White Council planning the attack on Dol Guldur! Even if you don't want to be hit with spoilers, you should still take a look. For the first image of Gandalf, Elrond and Galadriel brandishing an array of fearsome Elvish weapons,CLICK HERE!
U međuvremenu smo dobijali vesti kako su napredovali kastinzi za uloge: Luk Evans će igrati Barda, Stiven Fraj će biti gospodar Jezergrada, Evanđelina Lili iz Losta je lik kojeg nema u knjizi, vilovnjakinja Taurijela, Beri Hamfris je kralj goblina, Konan Stivens koji glumi Planinu u Igri prestola je Azog. A Martinu Frimanu koji igra Votsona u savremenoj BBC verziji Šerloka, pridružuje se i sam Šerlok, tj. Benedikt Kamberbeč koji dobija duplu ulogu i to kao oba glavna negativca, daje i glas Šmaugu i igra Nekromanta (Volšebnika).

A u poslednjih par dana smo videli malo bolje i patuljke.

Nori, Dori i Ori



Oin i Gloin


I na samom kraju, pre manje od dva dana dobili smo i drugi production vlog Pitera Džeksona u trajanju od desetak minuta. Za dva dana po koja reč o aktuelnim serijama i kastinzima za drugu sezonu Igre prestola, a onda od utorka odmor dok se ne pročita Ples sa zmajevima (potpisnih ovog unosa upravo završava rekapitulaciju celog serijala). Do tada, uživajte u video dnevniku Pitera Džeksona:

Crni vukovi, beli lavovi i kišni dani

Ne znam koliko ste upućeni, ali najpoznatiji fantasy and sf bloger na svetu zove se Patrik SenDeni i link ka njegovom blogu imate levo od ovog teksta, među svim ostalim blogovima koje preporučujem svojim čitaocima.

Možda se pitate zašto je taj čovek bitan, sada kada nam se bliži A Dance with Dragons day? Možda se i ne pitate, ali valjda ste već naučili da ćete ovde pročitati odgovore i kada vas pitanja ne zanimaju.


Elem, Patrik je odličan prijatelj izvesnog pisca sa inicijalima GRRM, čak dovoljno dobar da se u izvesnoj knjizi koja će biti puštena u prodaju 12. dana meseca kojeg smo nađe i lik nazvan po njemu, koji negde u knjizi umire gnjusnom smrću. Možete zamisliti koliko je onda čovek blizak pomenutom piscu, kada je taj pisac poznat po tome što sve miljenike i sebe i drugih ubija pomenutom gnjusnom smrću.

I tako, Patrik je ove godine po drugi put svratio u Beograd, ponajviše da bi se video sa mnom - što mi veoma laska - ali i da bi mi lično uručio jednu knjigu, što mi laska još više.


Pošto u ovom, koji se lažno izdaje kao Beograd, nema gotovo ničeg vrednog pokazivanja uvaženom prijatelju iz inostranstva, čiji blog čita na desetine hiljada ljudi, počeo sam da se predajem očaju kada mi je u četvrtak uveče javio da će u petak podeliti geografsku širinu sa mnom.

Srećom, i Boginjinom naklonošću, znam ljude koji znaju ljude, pa sam tako bio u prilici da mu pokažem makar nešto belo u ovom gradu - beogradske bele lavove.

I ne samo da mu pokažem - bili smo u kavezu i igrali se sa njima. Verujte mi, čista fantastika.

Međutim, ma koliko lavići bili slatki - a pre njih i mladunčad vukova i kengura, koju smo takođe mazili - ovaj blog se ipak pre svega bavi knjigama.


Pomenuo sam da mi je Patrik poklonio jednu knjigu, ali o tome ću detaljnije nekom drugom prilikom, ali nisam pomenuo da smo nakon obilaska zoo vrta otišli na ručak u Skadarliju. Bila je to veoma dobra prilika da popričamo o sudbini fantastike, ali i izdavaštva uopšte.

Naime, kao i većina građana ove zemlje, svestan sam gde živim. U današnje vreme, ali i u neka prethodna, lepša vremena, većina SF&F naslova u Srbiji prodaće se u najviše 5-6 hiljada primeraka, a i to u rasponu od dve do tri godine. Ovo važi za uspešne i poznate autore, koje kod nas objavljuju izdavači sa razvijenom prodajnom mrežom i zastupljenošću u medijima. Naravno, ima pisaca za koje ovo ne važi. Tolkin, Roulingova - a možda sada i Martin, bar se tako nadam, prevazišli su taj broj desetostruko, a verovatnije i više.

Možete zamisliti koliko sam se iznenadio kada mi je Patrik ispričao da je izdavaštvo u ozbiljnoj krizi. Naime, pisci neke srednje kategorije, ne mogu da se nadaju da će prodati više od 10000 primeraka svog prvog romana, dok u slučaju uspešnijih pisaca, koji su već godinama zastupljeni na tržištu, brojka prodatih primeraka u mekom povezu ne prelaizi 30000. Dapače, "Elantris" Brendona Sandersona prodat je u 10k primeraka, i to je tada doživljeno kao neizmeran uspeh.

Dakle, džabe mi sanjamo o ogromnim tiražima, mega zvezdama i kilometarskim gužvama u knjižarama. Prema Patrikovim rečima, najprodavaniji naslov na ovonedeljnoj bestseler listi Njujork tajmsa prodao se ravno upola manje od najlošije prodavanog naslova na istoj listi pre deset godina.


Sve u svemu, Patrik nije mogao da pojede ni pola ćevapa na kajmaku, pa mi je obećao da će se jednog dana, možda za godinu ili dve, vratiti u Beograd da ih dokrajči. Videćemo da li će do tada u svetu (a i u Srbiji) čitanje knjiga postati zaboravljena umetnost.

U međuvremenu, uživajmo u knjigama (neki malo ranije, neki malo kasnije *evil grin* ) - ali nemojmo zaboraviti da je fantastika svuda oko nas.

Idite, ljudi, u zoološki vrt na Kalemegdanu i svojim se očima uverite da magija postoji. Posle ćete samo još više uživati u čitanju. :)