Malazan - deo drugi, ili putešestvije "Mesečevih vrtova"

Romanom "Mesečevi vrtovi" počinje Eriksonova veličanstvena i tragična saga o propadanju, poznata kao Malazan, the Book of Fallen. Putešestvije ovog romana jako je zanimljivo, kako na izvornom engleskom jeziku, tako i u prevodu na srpski. Naime, Erikson je kanadski pisac, a i Kanađanin rođenjem i državljanstvom. "Mesečeve vrtove" pisao je ravno šest godina, a svoje prvo izdanje doživeli su 1999. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Uzevši u obzir to da su najveći svetski izdavači fantastike svi od reda na severnoameričkom kontinentu, ovo je pomalo ironično. Bilo je potrebno poduže vreme da se rečeni izdavači smiluju da ga objave u Americi. Potrefilo se da su "Mesečevi vrtovi" upali negde između tomova "Točka vremena" i "Pesme leda i vatre", tako da ga je publika veoma brzo uočila. Doduše, čitaoci su već postali skeptični zbog Džordanove skribomanije, Martinovog otezanja između nastavaka i Gudkajndovog... uništavanja samog sebe kao pisca... te su se dohvatili prvog nastavka u serijalu od deset sa poprilično skepse - ali ta je skepsa netragom nestala već nakon nekoliko stranica. Ostalo je, kako se obično kaže, legenda.


Priča sa srpskim izdanjem nije preterano drugačija. Kada sam bio urednik u "Alnariju" predložio sam da objavimo Eriksona. Tada taman što se pojavio šesti roman u nizu - Bonehunters. "Vrtovi" su prevedeni za predstojeći oktobarski sajam knjiga (ja sam ih preveo, naravno), da bi se tada saznalo da je agencija prava prodala dvema srpskim izdavačkim kućama - "Alnariju" i "Laguni". Na kraju je "Laguna" dobila prava, a moj se prevod nikada nije pojavio. U međuvremenu, čekamo već nekoliko godina na "Mesečeve vrtove". U jednom trenutku našli su se pred objavljivanjem, ali je izdavač povukao naslov iz pripreme. Sada se ponovo radi prevod. Pretpostavljam da je Erikson za prvog prevodioca bio preveliki zalogaj. Videćemo kako će se pokazati kolega koji sada radi na prevodu.


Neposredna inspiracija Eriksonu i Eslemontu za svet Malazana zapravo je serijal "Crna četa", čiji je autor Glen Kuk (Magnet, Beograd). Kao i kod Kuka, Erikson ne zna za pozitivne i negativne likove. Kod njega su svi ravnopravni protagonisti koji na ravne časti dele učešće u zamršenom spletu događaja, a ti događaji počestu ruglu izvrgavaju uobičajene postavke na kojima počivaju zapleti romana epske fantastike. Zanimljivo je da priča koju pratimo ne počinje sa "Mesečevim vrtovima", već oni čitaoca uvlače negde u sredinu pripovesti - potom mu istovremeno otkrivajući ono što je prethodilo aktuelnim događajima i ono što nakon njih sledi. Erikson se vešto poigrava nagoveštajima i naznakama, ne trudeći se da odmah sve objasni. Dapače, narator ništa ni ne objašnjava, već to mesto njega čine protagonisti, koji su mahom ekscentrični begunci od samih sebe i tek blede senke svojih nekadašnjih života.



"Mesečevi vrtovi" nikako nisu roman o kojem se u jednom unosu na blogu može reći sve što ima da se kaže. Neka ovo posluži kao najava detaljnijeg divanjenja.