четвртак, 19. фебруар 2009.
Narednih desetak dana...
Ovo će biti moj poslednji unos za narednih desetak dana. Imam jako mnogo posla, pa bežim u brda da sve to završim. To znači da nema blogova, foruma, gledanja serija i ostalog gubljenja vremena. Do kraja februara čeka me brušenje prevoda "Kralja trnja", kao ipisanje prikaza za "Svetski rat Z" i "Bespuća" za IP Paladin, "Poslednje želje" i "Duvača stakla iz Murana " za IPS i nekoliko knjiga FANTASTIČNE BIBLIOTEKE za Everest. Pišemo se u martu...
Nov SF u 2009.
Ostao sam dužan da se pozabavim sf romanima u ovoj godini. Pa da počnemo:
Walter Jon Williams ima stand-alone roman, a pod naslovom This Is Not a Game. Vilijams je pisac na čije romane uvek posebno obraćam pažnju, ponajviše stoga što je član spisateljske grupe Critical Maas, debeo i bradat. Ova poslednja dva elementa ključna su za nastanak dobrog pisca sffa. Horor pišu žgoljavi. Vilijams se, inače, oprobao u kiberpanku, spejs-operi, alternativnoj istoriji i koječemu sličnom, a po stilu je blizak Makdonaldu i Sterlingu.
The Immortality Factor bz Ben Bova. Stari autor sa kojim smo se družili u POLARISU. Ja ga nisam nešto preterano voleo, ali ima poklonika u Srbiji.
WWW: Wake Roberta Sojera. Mada je Kanađanin, ne volem ga, ali ljubitelji sfa tvrdog kova kuju ga u zvezde, so...
Peter F. Hamilton ima novi roman u ciklusu Void, pod naslovom The Temporal Void.
Novi Company roman Kejdž Bejker, The Empress of Mars, nastavlja njenu alternativnu istoriju.
House of Suns Alistera Rejnoldsa stigao mi je pre neki dan. Tvrdi sf po uzoru na sedamdesete godine trebalo bi da bude jako dobro primljen kod naših čitalaca.
Walter Jon Williams ima stand-alone roman, a pod naslovom This Is Not a Game. Vilijams je pisac na čije romane uvek posebno obraćam pažnju, ponajviše stoga što je član spisateljske grupe Critical Maas, debeo i bradat. Ova poslednja dva elementa ključna su za nastanak dobrog pisca sffa. Horor pišu žgoljavi. Vilijams se, inače, oprobao u kiberpanku, spejs-operi, alternativnoj istoriji i koječemu sličnom, a po stilu je blizak Makdonaldu i Sterlingu.
The Immortality Factor bz Ben Bova. Stari autor sa kojim smo se družili u POLARISU. Ja ga nisam nešto preterano voleo, ali ima poklonika u Srbiji.
WWW: Wake Roberta Sojera. Mada je Kanađanin, ne volem ga, ali ljubitelji sfa tvrdog kova kuju ga u zvezde, so...
Peter F. Hamilton ima novi roman u ciklusu Void, pod naslovom The Temporal Void.
Novi Company roman Kejdž Bejker, The Empress of Mars, nastavlja njenu alternativnu istoriju.
House of Suns Alistera Rejnoldsa stigao mi je pre neki dan. Tvrdi sf po uzoru na sedamdesete godine trebalo bi da bude jako dobro primljen kod naših čitalaca.
понедељак, 16. фебруар 2009.
Crni cvet - osvrt
Danas mi je u poseti bio daleki rođak i blizak prijatelj, svojevrsna 2 u 1 osoba. Reč je o čoveku osam godina starijem od mene, koji je služio vojsku u Bihaću početkom devedesetih, baš kada se kuvala čorba koju ćemo svi kasnije pokusati, pripadniku generacije čije su godine pojeli skakavci. Elem, došao je on meni u posetu, da se dogovorimo kada ćemo da na roštilj bacimo koje kilo mesa, kad je video "Crni cvet" Bobana Kneževića, novoizašao u okviru edicije FANTASTIČNA BIBLIOTEKA.
Reakcija je bila blago rečeno iznenađujuća. Ne hajući za to što ja pišem prikaz, moj prijatelj je lepo tutnuo knjigu u džep jakne i otišao kuči da čita. To me je potaklo na razmišljanje. Naime, moj neimenovani prijatelj nije prva osoba koju znam, godišta sedamdeset i nekog, a da se tako ponaša na pomen "Crnog cveta". Poznajem popriličan broj ljudi koji se u nekom trenutku svog života - obično traumatičnom trenutku - sreo sa tom knjigom i izmestio iz stvarnosti koja ga je pritiskala.
"Crni cvet" je opet ugledao svetlost knjižara nošen cunamijem svetske ekonomske krize, baš kao što je devesetih ovu zemlju pretio da potopi talas političke krize, a moj prijatelj zlehude sreće opet ga čita. Pitam se da li je ta knjiga postala kultno delo generacije koje nigde nema u tokovima našeg društva zato što je bila zloguk dolazećih nedaća, ili zato što je pružala kakav-takav izlaz iz njih. Možda nije ni jedno ni drugo. Retko kada su stvari tako jednostavne u ovoj zemlji. Možda je i "Crni cvet" podelio sudbinu svojih čitalaca i ostao tako skrajnut i nezasluženo neupamćen, mesto da bude jedan novi glas i jedno novo viđenje sveta.
Boban Knežević je jugoslovenskom fandomu podario deset "Monolita", verovatno prvi forum namenjen isključivo fantastici i sijaset sjajnih romana koji su, štaviše, i mene naveli na prevodilački put - ali pitam se, samo se pitam, da li je sve to vredno Bobanovih nenapisanih romana...
Ovo nije prikaz. Prikaz ću napisati kada mi prijatelj vrati knjigu. Ovo je samo glasno razmišljanje o romanu koji je mogao da gromoglasno odjekne nekadašnjim srpskohrvatskim književnim nebom, a bio je osuđen na bezmalo dvodecenijsko tavorenje. Ni sam ne znam zašto, ali susret jednog romana-lutalice sa jednim od svojih starih čitalaca bio mi je, onako, baš kako treba...
Reakcija je bila blago rečeno iznenađujuća. Ne hajući za to što ja pišem prikaz, moj prijatelj je lepo tutnuo knjigu u džep jakne i otišao kuči da čita. To me je potaklo na razmišljanje. Naime, moj neimenovani prijatelj nije prva osoba koju znam, godišta sedamdeset i nekog, a da se tako ponaša na pomen "Crnog cveta". Poznajem popriličan broj ljudi koji se u nekom trenutku svog života - obično traumatičnom trenutku - sreo sa tom knjigom i izmestio iz stvarnosti koja ga je pritiskala.
"Crni cvet" je opet ugledao svetlost knjižara nošen cunamijem svetske ekonomske krize, baš kao što je devesetih ovu zemlju pretio da potopi talas političke krize, a moj prijatelj zlehude sreće opet ga čita. Pitam se da li je ta knjiga postala kultno delo generacije koje nigde nema u tokovima našeg društva zato što je bila zloguk dolazećih nedaća, ili zato što je pružala kakav-takav izlaz iz njih. Možda nije ni jedno ni drugo. Retko kada su stvari tako jednostavne u ovoj zemlji. Možda je i "Crni cvet" podelio sudbinu svojih čitalaca i ostao tako skrajnut i nezasluženo neupamćen, mesto da bude jedan novi glas i jedno novo viđenje sveta.
Boban Knežević je jugoslovenskom fandomu podario deset "Monolita", verovatno prvi forum namenjen isključivo fantastici i sijaset sjajnih romana koji su, štaviše, i mene naveli na prevodilački put - ali pitam se, samo se pitam, da li je sve to vredno Bobanovih nenapisanih romana...
Ovo nije prikaz. Prikaz ću napisati kada mi prijatelj vrati knjigu. Ovo je samo glasno razmišljanje o romanu koji je mogao da gromoglasno odjekne nekadašnjim srpskohrvatskim književnim nebom, a bio je osuđen na bezmalo dvodecenijsko tavorenje. Ni sam ne znam zašto, ali susret jednog romana-lutalice sa jednim od svojih starih čitalaca bio mi je, onako, baš kako treba...
недеља, 15. фебруар 2009.
Vekovima kasnije, ili Povratak Nightflajera
Uf, evo me. Bilo je ovo paklenih nekoliko nedelja tokom kojih sam završio neke prevode, dogovorio neke nove poslove i polupreselio se. Najveća novina je završeni prevod prvog roman Džima Bučera, a pod naslovom "Olujni talas". Roman će objaviti IPS, skupa sa mojim prevodom "Kralja trnja", koji je napisao Greg Kiz. Sutra ću postaviti obimniji prikaz Bučerovog romana, da znate šta da očekujete. Inače, dogovorio sam i prevod četvoroknjižja "Legija Videsosa" majstora alternativne istorije, Harija Tartldava, kao i njegovog samostalnog romana (bar je do skora bio samostalan) Ruled Britania. Nakon toga čeka me jedan od najvećih japanskih pisaca svih vremena, Šusaku Endo i njegov "Samuraj", pa ćemo onda videti kuda ćemo. Inače, potpuno nevezano sa fantastikom i istorijom, prevešću za Stilos roman pod nazivom "Dnevnik večitog papućića". Ako se pitate zašto ja to prevodim... Pa, i ja moram bar povremeno da se manem fantastike. Onda mi je slađe da je prevodim. Za kraj, Goran Skrobonja je preuzeo za svoj sajt moj prikaz romana "Pacovi", što mi je naravno čast. Posetite www.paladin-beograd.com
Пријавите се на:
Постови (Atom)