by High Duke
Početkom leta, tiho se pojavila i nova knjiga smeštena u svetu Kosingasa, domaćeg autora Aleksandra Tešića. Isprva je nisam ni primetio, budući da sam je očekivao za sajam knjiga, ali sam je kupio čim sam saznao da je izašla, no što zbog lenjosti, što zbog još jednog pokušaja da se diplomira (napokon uspešnog), tek sada stižem da napišem neku reč o njoj, nekih desetak dana posle zvanične promocije.
Za one koji su upoznati sa trilogijom Kosingas u kojem pratimo kosingasa Gavrila i Marka Kraljevića u avanturi i boju protiv Ada, ovo je svojevrstan prikvel. Tešić je svojevremeno najavljivao novu seriju u kojoj će glavni lik biti jedan drugi srpski heroj, Miloš Obilić. Iako sam siguran da će tako biti već u drugoj knjizi, Zmaj i ždral je knjiga u kojoj je Miloš za sada samo ključni element zapleta, ali sporedan lik. Pravi protagonista ovog romana je niko drugi do Dušan Silni kod kojeg na dvoru živi mali zmajeviti Miloš sa svojim vilinskim atom Ždralinom (koji romanu i daju naziv), kao i gomila druge zmajevite dece, koji će kasnije postati čuveni kosovski junaci, uključujući i budućeg Ratnika iz Proročanstva, Marka Kraljevića. Iz ovoga se već vidi da je svet isti kao i svet Kosingasa, upoznajemo jednog kosingasa koji je tu titulu nosio pre Gavrila, ali dok Kosingas uglavnom prati tradicionalnu bajkoliko/fantazijsku formu putovanja i potrage, Zmaj i ždral imaju potpuno drugačiju postavku.
Knjiga se proteže kroz period od 1345 do 1355 godine i bavi se epizodičnim događajima koji su povezani širom pričom. Roman mnogo više nego prethodnik ima elemenata istorijskog romana budući da je Tešić temeljno istražio različite dvorske i političke spletke cara Dušana, dajući im u svom delu fantastičnu pozadinu. Naime, ovde nailazimo na skoro homerski prikaz bogova, moćnih bića koja su potpuno antropomorfna do najsitnijih ljudskih mana i zalažući se sa svoje odabrane smrtnike, uglavnom indirektnim intervencijama, oblikuju istoriju sveta. Glavni konflikt se vodi između ženskih bogova, nama već poznate Mokoše (baba Dragušle) i Itugen, mongolske boginje zemlje, sa pojavom i Freje kao predstavnice nordijskog panteona. Bogovi ovde vode svoje spletke koje sežu u prošlost vekovima, ako ne i milenijumima i svi nastoje da narode koji ih obožavaju dovedu do što boljeg i dominantnijeg položaja. Itugen želi povratak Mongolskog carstva i priprema Tamerlana da osvoji svet dok koristi već islamizovane Seldžuke da bi oslabila evropske narode. Na putu se, naravno, nalaze odabrani i junački Srbi, koje prvo mora da ukloni.
Na prvi pogled deluje kao malo srpskog busanja u grudi i malo manje eksplicitne izjave da su Srbi narod nebeski i sve što uz to ide, i ne može se poreći da je taj da kažemo motiv prisutan, ali Tešić je uspeo da ukomponuje tako da to više bude u duhu nase epike, u kojoj je veličanje dostignuća srpskih junaka prihvatljivo na određeni način. Kao kontrateg tome ide i veoma lepo naslikan portet Dušana koji je sav u nijansama sive: brižan otac svog naroda i mladih junaka, nemilosrdni i povremeno okrutni vladar koji se neće libiti da žrtvuje druge da bi stigao do svog cilja. Pošto nisam ekspert za cara Dušana i istorijske činjenice i nagađanja, neću zalaziti u analize istorijske verodostojnosti, ali ipak mi se čini da na kraju krajeva, priča izgleda pomalo kao apologija Dušana, sa zaključkom da je radio sve za svoj narod i da je bio ispunjen žalošću zbog onoga što je morao da učini sopstvenom ocu.
No, da se manem političke strane i kažem po koju reč i o onoj više književnoj. Tešić još uvek nepreduje i raste kao pisac. Rečenice lepše teku, likovi su bogatiji, a knjiga se guta. Vidi se da je uloženo puno truda u detalje i da se trudio mnogo više oko izgradnje samog sveta, i nadam se da ćemo toga još videti i u budućnosti, pošto mi je đavolski zanimljivo da gledam kako uklapa i pomiruje različite mitologije i legende i od njih pravi celinu. Sa tehničkog aspekta knjige, žao mi je da kažem da nema ilustracija kao u Kosingasu, i imam da zamerim što u knjizi niju postavljen neki indeks likova ili barem porodična stabla. Iako mogu reći da sam upoznat sa srednjevekovnom srpskom istorijom u pojedinim momentima se događalo da me zbune sva slična i ista imena koja nose mnogi likovi, tako da mislim da bi bilo sjajno kada bi knjiga imala možda neko manje porodično stablo, čisto radi reference citaoca.
Iako knjiga u velikoj meri izgleda kao pripremanje terena za sledeću knjigu, drži pažnju i jedva čekam da vidim šta je autor spremio za drugi deo, koji ćemo, nadam se, videti sledeće godine.Promocije knjige po Srbiji još uvek traju, a o njima se možete obavestiti na Kosingas facebook grupi na https://www.facebook.com/groups/193548490708/
