Претражи овај блог

понедељак, 09. септембар 2013.

Šta smo čitali leta 2013.

Ove godine nisam preterano produktivan kada je o čitanju reč. Valjda se omatorilo, dioptrija povećala, rat race ubrzala. Ko će ga znati. Bilo kako bilo, evo mog letnjeg bilansa pročitanih knjiga, sa sve ocenama:

jul

Pittsburgh Backyard and Garden by Wen Spencer 4/5
Abaddon's Gate (The Expanse) by James S.A. Corey 4/5
Requiem (The Psalms of Isaak) by Ken Scholes 4/5

avgust

Magic Rises by Ilona Andrews 4/5
Emperor of Thorns by Mark Lawrence 5/5
House of Chains, Steven Erickson 5/5
Cast in Sorrow, Michelle Sagara 3/5

Od ovih sedam naslova, jedan je ponovo pročitan - čini mi se treći put - i to House of Chains. Naime, iščitavam čitav Malazan, pošto sam pre nekoliko godina stao kod osme knjige, a u međuvremenu je Eslemon objavio nekoliko svojih smeštenih u ovaj svet. 

Zapravo, svih sedam naslova su delovi serijala - što zatvorenih što otvorenih. Na žalost ili na sreću, savremena književna fantastika mahom funkcioniše po principu serijala. Možemo da pričamo da li su to nametnuli izdavači i pisci, ili je to želja čitalaca - odnosno onih koji daju pare za te serijale. Čini mi se da je po sredi ovo drugo, budući da se uveliko nerviram zato što moram da čekam ko zna koliko na naredni naslov u mom omiljenom serijalu, a prethodni sam pročitao juče. 

Abbadon's Gate je nastavak serijala Expanse. Prvi naslov u rečenom serijalu kod nas je preveden kao "Buđenje nemani", a drugi bi trebalo da se pojavi do kraja godine, a možda i do Sajma knjiga. Pored Malazana, ovo je jedini od sedam navedenih serijala poznat našoj publici. Moram reći da od ovih sedam bar još jedan ima veliki potencijal na našem tržištu - Broken Emire by Mark Lawrence, ovde predstavljen romanom Emperor of Thorns. 

Ova postapokaliptična sajens-fantazija dopala bi se ljubiteljima Džoa Aberkrombija, pa mi se čini da možda i ima izgleda da je neki veliki izdavač objavi u dogledno vreme. Naravno, Laguna je prilično pokrila tržište epske fantastike i lagano potpiruje naučnu, tako da mislim da u narednih godinu dana teško da u produkciji ovog izdavača ima prostora za nove poduhvate. No, videćemo. 

Naredni unos - nastavak "Malazanijade".

уторак, 03. септембар 2013.

Hugo 2013.

Onomad su na WorldConu, koji se ove godine održao u Teksasu, praktično u okviru njihovog LoneStarCona, dodeljene nagrade Hugo za 2013. godinu.

Hugo je najstarija i najprestižnija nagrada, koja se dosta dugo dodeljivala formalno samo za naučnu fantastiku - nekada je i preko bare, baš kao do pre neku godinu kod nas, sve bilo naučna fantastika - dok se danas dodeljuje za fantastiku, ne praveći razliku između žanrova i podžanrova.

Hugo je uživao najveći prestiž između ostalog i zbog toga što je to nagrada koju dodeljuju fanovi, koji takođe nominuju dela koja će naredne godine biti birana za nagradu. Hugo se dodeljuje za dela objavljena na engleskom jeziku (dakle, ne nužno američkih i engleskih autora) u prošloj godini i dobitnike određuju posetioci Worldcona. 

Ovo je nekada možda i bila značajna stvar, kada je konvencija bilo veoma malo, a Worldcon je bio najposećenija i najznačajnija od svih. Međutim, stvari su sada drugačije. Worldcon je daleko manje posećen od Dragoncona ili nedajbožejupitere ComicCona, tako da je u ovogodišnjem izboru za Huga glasalo 1,848 osoba, što je bilo 42,1% osoba sa pravom glasa na ovogodišnjem Worldconu. Takođe, u nominovanju za narednu godinu učestvovalo je 1,343 osobe.

Istini za volju, glasanje može da se obavi i preko interneta, bez dolaska na Worldcon, ali i u tom slučaju mora da se plati karta. Odnosno, potrebno je biti "Supporting Member", što košta $60. 

Da se razumemo, pre neku deceniju, kada se sve što se ne zove Stiven King i Dž. R. R. Tolkin prodavalo u dabogda 20000 primeraka, ovo su bili brojevi dostojni poštovanja - a i ti brojevi su verovatno bili veći. Reklo bi se da je bar 10% američkih čitalaca učestvovalo u izboru nagrađenih dela i autora. Danas je smešno reći da je dobitnike najprestižnije nagrade na svetu za bilo šta odabralo manje od 2000 ljudi, ako to makar nisu ljudi iz struke. 

Doduše, tu dolazimo do Nebule, koju dodeljuje SFWA, odnosno Udruženje pisaca naučne i epske fantastike Amerike, ali i ovo udruženje broji negde oko 1800 članova, a počesto se dešava da unutar njega deluju razne klike i udruge, sa raznim ciljevima, tako da izbor dobitnika Nebula počesto zavisi od interne politike tog udruženja. S druge strane, relativno se često dešava da se dobitnici Huga i Nebula poklope, ali ni to nije neki pokazatelj valjanosti tih nagrada, pošto uticajni pisci vrše uticaj i lobiraju (još jedna reč koja se veoma često koristi u mom selu) za svoje miljenike, štićenike, prijatelje i šta ti ja znam. Ako vam je to ogavno, to vam je demokratija. Amerima je krajnje normalno i ne prave razliku. Dakle, u suštini, Nebula vam dođe kao Oskar fantastike, a Hugo kao Mesam fantastike. 

Problem je u sledećem:

Dž. K. Rouling - 450 miliona prodatih primeraka.

Stiven King - 300 miliona prodatih primeraka.

Dž. R. R. Tolkin - 300 miliona prodatih primeraka (ne računajući piratska izdanja. Prema nekim procenama, samo je u Srbiji tokom devedesetih godina prodato oko 100 000 piratskih primeraka "Gospodara")

Robert Džordan - 80 miliona.

Džordž R. R. Martin - 6 miliona.

Naravno, ovde je navedeno tek nekoliko pisaca raznorazne fantastike. Možda bi se moglo reći da neki autori, kakva je Stefani Mejer ili Suzan Kolins imaju publiku koja fantastiku čitao kao izuzetak a ne kao pravilo, ali Džordanovi i Martinovi fanovi svakako su zagriženi fantasti. 

I sad, svim tim milionima treba da kaže šta je najbolji roman ove godine - manje od 2000 ljudi? 

Nešto ne valja sa tim sistemom.

Bilo kako bilo, evo ovogodišnjih dobitnika Hugoa - u najvažnijim kategorijama:

Best Novel:
REDSHIRTS - John Scalzi

Best Novella:
The Emperor's Soul - Brandon Sanderson

Best Novelette:
Fade To White - Catherynne M Valente


Best Short Story:
Mono No Aware - Ken Liu
Best Novel:
REDSHIRTS - John Scalzi

Best Novella:
The Emperor's Soul - Brandon Sanderson

Best Novelette:
Fade To White - Catherynne M Valente
(This one was really hard to choose)

Best Short Story:
Mono No Aware - Ken Liu - See more at: http://elitistbookreviews.blogspot.com/2013/07/2013-hugo-awards-voting.html#sthash.Pyuuw4M1.dpuf
Best Novel:
REDSHIRTS - John Scalzi

Best Novella:
The Emperor's Soul - Brandon Sanderson

Best Novelette:
Fade To White - Catherynne M Valente
(This one was really hard to choose)

Best Short Story:
Mono No Aware - Ken Liu - See more at: http://elitistbookreviews.blogspot.com/2013/07/2013-hugo-awards-voting.html#sthash.Pyuuw4M1.dpuf

недеља, 01. септембар 2013.

Sezona ludila, 2013.

Dva meseca pre početka Sajma knjiga u Beogradu počinje trenutak u vremenu koji od milja zovem Sezona ludila. To je period koji obuhvata kraj avgusta, početak septembra i o onaj okrnjeni deo oktobra do otvaranja Sajma. 

Tokom ovih šestdesetak dana rokovi se neumitno probijaju, prevodioci pucaju pod pritiskom, izdavači se koprcaju kako bi iz štampe izbacili što više knjiga - a sve to da bi sve manjem broju posetilaca Sajma knjiga ponudili što više naslova i od njih ubrali što veći novac. 

Reklo bi se da je po sredi čista pohlepa, ali nažalost nije tako. Sajam je jedini trenutak u godini kada se izdavačima ukazuje prilika da odjednom dobiju veću sumu novca koja im je smesta na raspolaganju. Dok Sajam traje, sklapaju se dogovori o novim projektima, opipava se bilo publike kao ni u jednom drugom trenutku tokom godine i meri se čiji je veći, deblji i duži - što možda nije lepo, ali je ljudski, pa samim tim i potrebno.

Za sve nas koji radimo u izdavaštvu, Sajam knjiga je Nova godina, Božić i Uskrs - tri u jednom. To je,  inače, i retkih desetak dana u godini kada se na televiziji priča o knjigama, kada pisci postanu traženi gosti u televizijskim emisijama i kada efemerne teme, poput Rečnika srpskog jezika, na trenutak zasene Kosovo, EU, raznorazne mafije i šta ti ja znam. Žalosna posledica toga jeste da neki književnici, zaslepljeni kamerama, pomisle da su nešto bitni u ovoj zemlji pa im se ego ugruva kada Sajam prođe, ali iskusniji znaju za jadac pa se štede i pripremaju izjave za sledeći Sajam.

Naravno, političari koriste priliku da ispadnu pametni i načitani, pa obilaze štandove u Areni (za neupućene, središnji deo Hale 1 u kojem su po pravilu najveći izdavači) praćeni telohraniteljima ili bez njih, ali sa željom da na narednom Sajmu budu telesno hranjeni. Iako je većini njih prirodna sredina kafanski performans neke sisate pevaljke nebitno kog muzičkog opredeljenja, sredinom oktobra dobiju teranje i pođu u potragu za mirisom sveže štampanih knjiga, nadajući se da će parfem marke "Nobles" da zabašuri vonj kretenizma i jeftinog mastila kupljenih diploma. S druge strane, književnici i izdavači srdačno pristaju na tu javnu orgiju onanije, pa se ozareni od osmeha rukuju sa raznoraznim gubavcima, sve se nadajući da će im se to isplatiti na narednom otkupu knjiga, ili ako im zatreba usluga za neki mali ulični sajam. Or whatever, što bi rekle babe u mom selu.

Ubeđen sam da se makar neko sada pita da li su baš svi takvi. Ovaaaj... za dvanaest-trinaest godina koliko sam u ovom svetu, video sam samo jedan izuzetak. Enough said.

No, kao i svake godine, Bookspace će pratiti Sajam knjiga. Pokušaćemo da najavimo neke projekte, da napišemo svojevrsne vodiče za kupce-čitaoce (ili kradljivce) knjiga. Pokušaćemo da dobijemo intervjue nekih pisaca i izdavača i da doprinesemo prividu života u normalnoj zemlji. 

Iz godine u godinu to je sve teže, ali koprcaćemo se dok možemo.

U narednim danima očekujte tekstove o ponudi Beogradskog sajma knjiga kada je reč o fantastici, očekujte predstavljanje makar nekoliko naslova na engleskom jeziku koje ćete moći da kupite u našim knjižarama, nov tekst u seriji "Malazanijada", prikaz romana "Peščana hronika" beogradskog pisca Pavla Zelića, izveštaj o onome što smo čitali ovog leta - sa sve kratkim prikazima pročitanog, a verovatno i još koji prikaz odgledanih filmova. 

Sezona ludila je pred nama. Dobro došli u njen lavirint.