Претражи овај блог

понедељак, 17. јануар 2011.

77, deo treći - ili novih pet knjiga sa 2010 top 10

6. Passage, Justin Cronin




Passage, ili "Prolaz" na srpskom (izdavač "Laguna", prevodilac Goran Skrobonja), verovatno je najznačajnije izdanje prethodne godine. Kronin je glavnotokovski pisac, koji se okušao u žanrovskoj književnosti, unoseći svu zanatsku umešnost u temu staru koliko i žanr fantastike - vampire, pa uz to vampire koji osvajaju svet.

"Prolaz" se čita kao mešavina Ričarda Metisona i Stivena Kinga. Kroninovi vampiri jesu stvorenja nauke u širem i biologije u užem smislu, ali Kroniovo pripovedanje u velikoj meri se oslanja na stanje duha svojih protagonista i interakcije unutar grupe, te time stvara napetost u kojoj čitalac ne može a da ne učestvuje.

Očigledno tek prvi deo u (verovatno) trilogiji, "Prolaz" je roman koji je obavezno štivo za prošlu godinu. Videćemo hoće li tokom vremena zadržati svoj uticaj i značaj. Verovatno neće moći da se meri sa "Salemovim" ili "Ja sam legenda", ali će sasvim sigurno biti upamćen kao jedan od bitnijih romana u istoriji vampirske književnosti.

7. Warriors, GRRM and Gardner Dozois

Sve i da u ovoj knjizi nema ničeg sem novele "Tajanstveni vitez", bila bi ozbiljan konkurent za najznačajniju SF&F knjigu prošle godine. Da vas podsetim, rečena novela je prvi svež materijal (ne računajući kalendare, RPGove i kartaške igre) u svetu "Pesme leda i vatre" još od 2005. godine. Svojevremeno sam objavio prikaze nekih novela u ovoj zbirci (http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2010/07/warriors-grrm-and-gardner-dozois-blow.html), pa se sada neću posebno baviti njom. Samo bih da istaknem kako je sada sasvim jasno da će na kraju novele o Danku i Egu obrazovati neverovatno dobar roman.

8. Cryoburn, Lois McMaster Bujold

Cryoburn je novi naslov u sagi o Majlsu Vorkosiganu - koji smo čekali toliko dugo da se to graniči sa okrutnošću. Iskren da budem, da nije prošlo toliko godina od Winterfair Gifts ovaj roman ne bih smatrao izuetnim. Priča je dobro sročena i umešno napisana, a autorka nastavlja da istražuje Majlsov univerzum i da nam predstavlja nova društva i planete u najboljem spejsoperskom maniru, ali ja sam se valjda navikao na Barajar iz prethodnih nekoliko romana - naročito A Civil Campaign - tako da sam se nadao da ću dobiti još toga. Doduše, imam neki osećaj da ćemo ubrzo dobiti još romana o Majlsu, pošto je njegov svet pretrpeo zastrašujući udarac. Ali nećemo da spojlerišemo.

9. Empire in Black and Gold, Adrian Tchaikovsky


Empire in Black and Gold je roman koji godinama pokušavam da ne pročitam. Prvi u serijalu od, za sada, pet nastavaka - Empire in Black and Gold je pisan u najboljem maniru fantastike iz osamdesetih godina, koja ima dobru ideju i ništa više. Tipičan primer nove epske fantastike, koja u nedostatku novog Martinovog romana zapljuskuje knjižare i čitaoce, Empire in Black and Gold je loše napisan, šuplje karakterizacije i naivan kao prostitutka u Domu Narodne skupštine, koja očekuje da joj plate za pružene usluge. Ali je zabavan. Pravo grešno zadovoljstvo koje najviše užitka pruža ako se čita u osnovnoj ili srednjoj školi. Lako štivo, zanimljiv svet, likovi koji ne nerviraju previše. Na ogromno iznenađenje - prijao mi je.

10. Antiphon, Ken Scholes



Treći roman nove velike zvezde epske fantastike - zapravo, sajens fentezija. Neću mnogo o njemu, pošto sam objavio prikaze prvog i drugo romana (ovo je treći), a i intervju sa autorom. Samo da vam kažem kako je reč o piscu koji može da stane rame uz rame sa ma kime od mlađe generacije autora: Sandersonom, Aberkrombijem, Rotfasom, Linčom - you name it.

Toliko za sada. Pišemo se za koji dan.

четвртак, 13. јануар 2011.

THE NAME OF THE WIND - Patrick Rothfuss




by High Duke

U pitanju nije novi naslov, zapravo knjiga je izašla pre skoro četiri godine, ali verujem da zaslužuje da joj posveti pažnja budući da je postala u neku ruku fenomen.
Ovo je prvi deo trilogije The Kingkillers Chronicle i za sada i jedini deo. Zbog tog četvorogodišnjeg čekanja na nastavak, koji napokon izlazi u martu ove godine, neki su ga stavili sa Martinom u isti koš prokrastinatora. Ali da krenemo od početka.



Zašto je Patrik Rothfuss fenomen? Zato što je u moru novih mladih pisaca fantastike, novih naslova, i novih nastavaka starih serijala uspeo da se istakne već debitantskim romanom i za kratko vreme dobije jak fanbase na internetu. To je u dobroj meri uzrokovano i njegovim otvorenim statusom prema čitaocima, budući da često odgovara na njihova pitanja i piše prilično posećen blog: http://blog.patrickrothfuss.com/



Pat (kako ga svi od milošte zovu) je rođen 1973. u Viskonsinu i oduvek voleo da čita, on krivi nedostatak kablovske televizije za to, ali obrazovanje ga nije povelo u pravcu književnosti pošto je prvo hteo da se bavi hemijom, pa psohologijom da bi tek '99 završio englesku književnost. Tokom studiranja je imao razne poslove, između ostalog je pisao kolumnu "Your College Survival Guide" za univerzitetske novine i pisao svoj poduži fantazi roman koji je nazvao: The Song of Flame and Thunder

Kada ga je završio, slao je mnogim izdavačima i bio odbijan sve dok za odlomak iz svoje knjige nije osvojio nagradu. Tada je napokon uspeo da proda roman, za koji je odlučeno da je preobiman da bi bio jedna knjiga i da mora da bude pretvoren u trilogiju uz izmenu naziva da ne bi ličilo previše na A Song of Ice and Fire. Tako se izrodio The Kingkiller Chronicle
Nekoliko godina kasnije prvi tom konačno izlazi iz štampe pod nazivom The Name of the Wind, postaje bestseller i dobija The Quill Award



Mnogi danas očekuju od novih serijala da budu nova Pesma leda i vatre, i Ime vetra to nikako nije, ali ne zbog nedostatka kvaliteta, već zbog toga što pripada potpuno drugoj kategoriji. Ime vetra bih nazvao fantazi bildingsromanom i u tom pogledu me pomalo podseća na Farseer trilogiju Robin Hob, ali izvedeno modernije, spretnije, zanimljivije i realističnije. Takođe, meni kao dugogodišnjem FRP igraču se čini da nosi u sebi poruku: nisu svi bardovi nesposobni :D

Protagonista je Kvot ( Kvothe), za kojeg na samom početku saznajemo da je legenda, ali je nejasno zbog čega i kako je do toga došlo. Zato roman ima dva narativna toka. Sadašnjost u kojem je sveznajući pripovedač onaj koji nam iznosi priču i prošlost gde je pripovedač sam Kvot. On sada živi povučenim životom običnog seoskog krčmara Kotea u gradiću Nevare (implicira Nowhere) u kojem se ništa ne događa i koji je udaljen od glavnih svetskih tokova. Ali to se menja pojavljivanjem čudnog bića za koje samo taj ćutljivi krčmar zna šta je i jednog putujućeg pisara koji je došao u potragu za legendom.
Kvot pristaje da mu ispriča svoju priču, ali pod uslovom da bude zabeležena baš onako kako je on ispriča tokom tri dana.


Tako saznajemo priču o radosnom detinjstvu Kvota u trupi putujućih zabavljača, naroda Edema Ru, nalik na Rome, koju predvodi Kvotov otac, veliki bard Arliden, tvorac mnogih čuvenih balada. Kvot je izuzetno talentovan za muziku, ali ispostavlja se i za druge stvari kada se trupi pridruži putujući arkansit Abenti koji postane Kvotov mentor i prijatelj. Ali Kvotovo detinjstvo naglo biva prekinuto zato što je njegov otac pokušao da napravi baladu zasnovanu na izgubljenoj legendi, sa ciljem da zaseni sve predhodne. Ali postavljao je pogrešna pitanja, a sile zla iz legende, po imenu Čandrijani, još uvek postoje i ne žele da se sazna istina o njima. Kvot ubrzo biva prepušten samom sebi i preživljava kao prosjak i lopov, često strahujući za život i stalno prolazeći kroz velike muke, dok mu se uspaveni deo uma ne probudi i ne odluči da ode da postane arkanist.

Tu tek počinje pravi zaplet kroz spletke i probleme koje Kvot prolazi, što finansijske, što ljubavne, i sve nevolje koje uspeva da izazove na svom putu do žive legende.
Na prvi pogled, sve ovo bi moglo da izgleda već viđeno i nimalo inovativno, ali za razliku od drugih knjiga koje imaju slične teme Ime vetra teče glatko, spontano i prirodno. Ništa ne deluje usiljeno, a Rotfus uspeva izuzetno realistično da nam dočara svoj svet, naročito iz vizure jednog dečaka koji ima ograničeno poimanje istog, i kako mu se vidici odrastanjem i sazrevanjem proširuju. Rotfus čini da to sve izgleda lako, izuzetno pitko i sa sjanom i uverljivom karakterizacijom likova. Ako mislite da ovo znači da je knjiga nekog umerenog nasilja i brutalnosti, varate se. Nisam siguran da li mogu da se setim jednog lika koji za samo jednu knjigu uspeo više puta da bude povređen ili prebijen. Kvot će možda jednog dana postati heroj, ali on nije samo uzeo mač/magiju i odlučio da spase svet. Od malih nogu je to platio krvlju i patnjom.
Takođe je vidljivo da je trilogija nekada bila planirana kao jedna knjiga, jer iako se roman završava bez prevelike napetosti i ima celovitost priče, život Kvota se odmah nakon toga nastavlja dalje i ostavlja čitaoca žednim nastavka.



Ako bismo je poredili sa nekim drugim knjigama novije generacije pisaca, stavio bih je malko ispred Sandersonovog Mistborna i Bejekerovog The Prince of Nothing, što samo po sebi treba da bude dovoljna preporuka.
Nažalost, ne mogu da se posvetim knjizi mnogo dublje, bez otkrivanja previše radnje, ali ubrzo će i naši čitaoci biti u prilici da se upoznaju sa ovim delom budući da je Laguna najavila da će je uskoro izdati. Za sve nas koji samo želimo nastavak, ostaje nam da čekamo još koji mesec za drugu knjigu u serijalu The Wise Man's Fear i da se nadamo da je Rotfus tokom četvorogodišnjeg čekanja originalnu knjigu preradio dovoljno da održi nivo prvog toma i oduševi publiku.

уторак, 11. јануар 2011.

77 - deo drugi, ili najbolje u nastavcima




Da rezimiramo, prošle godine pročitao sam 77 knjiga raznorazne fantastike, koje mahom imaju veoma slabe izglede da se u dogledno vreme nađu u našim knjižarama - doduše, u prevodu. Srećom, danas je stanje stvari daleko bolje nego pre deset godina, tako da u raznim knjižarama mogu da se nađu prihvatljivi naslovi i to po prihvatljivim cenama. Dapače, ako čitate nekoliko knjiga mesečno, između ponude knjiga na engleskom i onoga što naši izdavači nude u prevodu, relativno ste obezbeđeni.

E sad - nema se para. Šta kupiti, a da se ne pokajate? Tome valjda služe ovakvi blogovi i forumi, da vam daju odgovor na to pitanje. Naravno, najpre morate biti načisto da li verujete ukusu blogera ili forumaša in question. Bilo kako bilo, već me je nekoliko ljudi pitalo da proberem među knjigama koje sam protekle godine pročitao i sastavim nekakav "best nekoliko" spisak naslova.

Rešio sam da proberem nekih petnaestak knjiga iz te hrpice stranica - što je nekih dvadesetak procenata, s tim da ih neću poređati ni po kakvom merilu, sem kako sam ih hronološki čitao.

Hir vi gou...


1. Bright of the Sky, Kay Kenyon




Ovaj roman me je raspametio. Objavljen još 2008, nije bio dovoljno hajpovan - tako da mi je tek prošle godine zapao za oči. Pride, nikako nisam mogao da nabavim ostala tri romana u kvartetu, a pokušavao sam na sve načine. Na kraju sam dobio blogerske primerke od izdavača, na preporuku cenjenog i dragog kanadskog kolege, Patrika sa Pat's Fantasy Hotlist.

Elem, Bright of the Sky je tvrd SF, ali ispripovedan prelepim gotovo lirskim jezikom, suptilnog stila i izuzetnog worldbuildinga. Nemam dovoljno reči da nahvalim Kej Kenjon kao spisateljicu, niti ovaj roman kao uvodnu priču u tetralogiju.

Pošto će me neko neumitno pitati "A o čemu se tu radi?", reći ću samo da se roman bavi susretom našeg univerzuma sa paralelnim, koji je daleko naprednije tehnologije od našeg. Radnja se dešava u dalekoj budućnosti, kada je čovečanstvo uveliko razvilo umeće putovanja među zvezdama.

Po stilu i jeziku, Bright of the Sky nekako najviše podseća na vanbračno dete Dina Vulfa i Rodžera Zelaznija, koje je odgajala Ursula Legvin.

Ako vam se ma koji od ta tri pisca dopada, odmah naručite ovu knjigu. Kod nas, nažalost, ne može da se kupi.

2. Shadows Past, Lorna Freeman

Shadow's Past je treći roman u nizu. Prvi sam pročitao veoma davno, pa sam zahvaljujući jednom prijatelju na jedvite jade nabavio drugi iz Amerike - a ubrzo potom pojavio se u štampi treći i Frimanova je sklopila ugovor sa izdavačem za četvrti.

Lorna Friman je jedan od onih sjajnih pisaca koji imaju život van knjiga, pa tek povremeno nešto napišu, ali to bude vanserijski dobro. Ovo je treći roman, tako da vam ništa ne znači bez prva dva, tako da ću malo uopštenije govoriti o sva tri na kamaru,

Elem, ovde je reč o pomalo bajkovitoj fantastici, koja je bila popularna u jednom trenutku krajem osamdesetih i početkom devedesetih u kojoj životinje govore, vilovanjaci se ponašaju na jedan način, a magija je bela ili crna.

Frimanova je uspela da delimično zadrži osećaj razdraganosti i naivnosti koji je glavna značajka epske fantastike iz tog vremena, pa još i da ga začini dobro odmerenom dozom prljavštine devedesetih i da sve to uvede u neoromantizam novog milenijuma - a da ništa ne ispadne bljutavo.

Romani prate mladog čarobnjaka plemenitog porekla, koji je pokušao da pobegne i od magije i od plemstva, pa je stupio u vojsku u nadi da će tu moći da izgradi svoj život. Ali nije mu se posrećilo. Pronašla ga je i magija i porodica, tako da je mladi Zec morao da nauči kako da sa svim tim izađe na kraj, usput osujetivši nekoliko spletki & zavera. Ako vam sve ovo zvuči kao neverovatan splet klišea - pa, nije da niste u pravu.

Ono što vadi celu stvar pre svega je lepo pisanje i umešnost poigravanja sa apsurdom drage mi spisateljice. Ovo je lagana fantastika, koja prija kada pada kiša, ali na potpuno drugačiji način od "Gospodara", recimo. Divna stvar kada želite da u svoj život unesete malo vedrine.

3. A Shadow in Summer, Daniel Abraham


Denijel Ejbraham je mladi pisac sa kojim GRRM veoma blisko sarađuje. Dapače, toliko da Ejbraham dovršava Martinove romane. Veća preporuka od te nije potrebna. Inače, Long Price Quartet, čija je A Shadow in Summer prva knjiga, smešten je u pseudoazijsku zemlju, tako da je - baš kao sve knjige koje zapadnjaci pišu o azijatama - izluđujuće spora. Ali, u tome i jeste stvar sa Ejbrahamom. Njegovo pisanje je filozofsko i reči su mu pažljivo probrane. Njegov svet je podrobno osmišljen a sistem magije suptilan i nimalo bleštav. Ovo nije roman koji se čita zarad uzbuđenja ili brze zabave. Preporučujem zaobilaženje u širokom luku svima koji nemaju živaca ili makar malo strpljenja.

Možda je to razlog nedostatka komercijalnog uspeha ovog i potonjih romana. Produhovljenost u današnje vreme nije na ceni, sa jedne strane, a sa druge - pa, većini nas je i ovako muka od razmišljanja o našem mestu u bližem i daljem kosmosu.

Kako god, ovo nisu knjige za jeftinu zabavu. Spore su. Ali nagrađuju čitaoca. Opet, nisu za svakoga.

4. Changes, Jim Butcher

Bučera sam pratio kako se razvijao od priučenog pisca do sasvim solidnog spisatelja. Od njega nikada neće biti književna veličina, ali kod mene je - nako nekoliko godina - uspešno ispunio prazninu koju je za sobom ostavila Lorel Hamilton kada je od Anite Blejk napravila drolju.

E sad... ovo je dvanaesta knjiga u serijalu, koji sem romana sadrži i nekoliko priča i novela (dobro, jednu novelu), tako da se od čitaoca očekuje da dobro poznaje protagonistu i njegov život i priključenija. Dapače, da bi se u ovom romanu uživalo, mora se dobro poznavati šta se ranije dešavalo - zato što pisac troši 400 i kusur stranica na to da temeljno razgradi svaki detalj & sitnicu u životu našeg protagoniste. Sjajno! Uživao sam kao pseto.

Romane o Hariju Drezdenu kod nas je izdavao IPS, pre nego što je izvršio samoubistvo iz zasede, tako da u narednih bar pet godina nema nade da ga objavi neko drugi. Za IPS sam preveo prve dve knjige, pri čemu druga nije ni objavljena, a prva je rasprodata - ali knjige na engleskom viđao sam u nekoliko knjižara u gradu. Ako volite urbanu fantastiku, navalite. Prvih četiri-pet romana imaju svojih manjkavosti, ali Bučer je pisac koji je se zaista iz knjige u knjigu popravlja.

5. Bitter Seeds, Ian Tregillis



Ijan Tregilis - ili kako god da mu se prezime čita - član je GRRM-ovog književnog kružoka i svojim prvim romanom u potpunosti je opravdao sve što tako nešto može da znači.

Da se ne dešava tokom alternativnog Drugog svetskog rata, za Bitter Seeds bi se moglo reći da je iuzetno dobar primer stimpank romana. Budući da se dobar deo knjige odigrava u Velikoj Britaniji, pa pri tom u njenom engleskom delu, te da su "pozitivci" zapravo volšebnici po uzoru na Lavkraftove likove, avet stimpanka je više nego opipljiva.

Osnovna premisa romana je da su nacisti eksperimentima uspeli da otključaju skrivene sposobnosti ljudskog uma, poput telekineze ili prekognicije, pa specijalnu jedinicu tako obdarenih eksperimentalnih vojnika koriste na raznim frontovima, uključujući i za napade na Englesku.

Englezi se brane aktiviranjem drevnog bratstva volšebnika koji trguje sa tuđinskim entitetima i od njih dobija moć u zamenu za krv - počesto nevinih.

Veoma dobra potka, sjajno ispredena. Za ljubitelje drugačije fantastike, Bitter Seeds je prava stvar.



I tako. Dosta za danas. Pet kratkih prikaza. Prekosutra još pet. Pišemo se.

понедељак, 10. јануар 2011.

77 - deo prvi

Najpre, dobro veče.

Nadam se da ste lepo proveli praznike - ja jesam, hvala na pitanju - i nadam se da ćete lepo provesti preostale. Srdačno vam želim da vam pragnjetina izađe na nos i da vam se toliko smuči da ne možete da je jedete bar dve nedelje. A želim vam i da čitate knjige - da pročitate makar jednu više nego prošle godine.

E, sada kada smo završili sa čestitkama, vreme je da svodimo račune i podnosimo godišnje izveštaje. Možda je to trebalo da se radi krajem decembra mesto početkom januara, ali kašnjenje od nedelju-dve dana za Srbiju je kao da je posao završen pre roka i vremena. Je li tako? Jeste, kad vam kažem.

Akhm. Pa da počnemo:

Prethodne godine pročitao sam 77 naslova koji se daju podvesti pod raznoraznu fantastiku. (A nešto knjiga sam i preveo, ali o tome neki drugi put). Neki od tih naslova poprilično su me razočarali, dok su me drugi potpuno oduševili. Ako se uzme u obzir da sam povelika nadžak baba kada je o knjigama reč, da sam troćoškast kao Keopsova i Miteranova piramida zajedno i da sam pročitao Boga Oca (ako mi je dozvoljeno da malo brkam metafore) - minula godina obradovala me je sa bar dvadeset naslova u kojima sam silno uživao, sa bar dva za mene nova pisca i sa jednim podžanrom koji je za moju malenkost bio dašak svežeg vazduha, što se kaže sa one strane atlantske bare.

Evo spiska rečenih naslova, a za sutra vam spremam Nightflier's Top Ten (plus Five) za Anno 2010:

The Crown Conspiracy, Michael J. Sullivan
The Good, the Bad, and the Uncanny, Simon R Green
Mission of Honor, David Weber
Bright of the Sky, Kay Kenyon
Covenants, Lorna Freeman
The King’s Own, Lorna Freeman
Shadows Past, Lorna Freeman
The Devil You Know, Mike Carey
God Engines, John Scalzi
Much Fall of Blood, Mercedes Lackey, Erick Flint, Dave Freer
Black Magic Sanction, Kim Harrison
The Hundred Thousand Kingdoms, K. J. Jemisin
The Myriad, R M Meluch
Oath of Fealty, Elizabeth Moon
Twelve, Jasper Kent
A Shadow in Summer, Daniel Abraham
A Betrayal in Winter, Daniel Abraham
Dragon in Chains, Daniel Fox
Silver Borne, Patricia Briggs
Changes, Jim Butcher
Blood of Ambrose, James Enge
An Autumn War, Daniel Abraham
The Price of Spring, Daniel Abraham
A Mighty Fortress, David Weber
Midwinter, Matthew Sturges
Spellwright, Blake Charlton
The Folding Knife, K. J. Parker
The Forge, S. M. Stirling and David Drake
Hammer, S. M. Stirling and David Drake
The Anvil, S. M. Stirling and David Drake
The Steel, S. M. Stirling and David Drake
The Sword, S. M. Stirling and David Drake
Rosemary and Rue, Seanan McGuire
Dead in the Family, Charlaine Harris
Bitter Seeds, Ian Tregillis
Magic Bleeds, Ilona Andrews
The Quiet War, Paul McAuley
The Warded Man, Peter V. Brett
Alien Taste, Wen Spencer
Tainted Trail, Wen Spencer
Bitter Waters, Wen Spencer
Dog Warrior, Wen Spencer
Wintersmith, Terry Pratchett
Passage, Justin Cronin
Warriors, GRRM and Gardner Dozois
The Skein of Lament, Chris Wooding
Swords & Dark Magic: The New Sword and Sorcery, Jonathan Strahan and Lou Anders
A World too Near, Kay Kenyon
Cast in Chaos, Michelle Sagara
The Ascendancy Veil, Chris Wooding
Cryoburn, Lois McMaster Bujold
Empire in Black and Gold, Adrian Tchaikovsky
I Shall Wear Midnight, Terry Pratchett
The Way of Kings, Brandon Sanderson
Antiphon, Ken Scholes
The High King of Montival, S.M. Stirling
Bound in Blood, P. C. Hodgell
Side Jobs, Jim Butcher
Nights of Villjamur, Mark Charan Newton
Retribution Falls, Chris Wooding
Black Lung Captain, Chris Wooding
Sandman Slim, Richard Cadrey
The Ten Thousand, Paul Kearney
The Thief-taker's Apprentice, Stephen Deas
Wolfsbane, Patricia Briggs
The Iron Duke, Meljean Brook
Shadow's Son, Jon Sprunk
Pegasus, Robin McKinley
Divine Misdemeanors, Larurell K. Hamilton
The Better Part of Darkness, Kelly Gay
Songs of Love and Death, GRRM and Gardner Dozois
Kell's Legend: The Clockwork Vampire Chronicles Book 1, Andy Remic
Mob Rules, Cameron Haley
Geist, Philippa Ballantine
Farlander, Col Buchanan
The Crown of the Blood, Gav Thorpe
Masked, Lou Anders


Hepi vam sve po spisku :)

Vaš Najtflajer.

недеља, 09. јануар 2011.



„Možete li da zamislite kako je nakon toga izgledao moj život? Svake noći sanjam bojišta, oružja, raskoši i malde ratnike. I uvek ono isto mesto, na obali mora. Oseća se miris krvi i znoja. Ja živim tamo, a kralj svih kraljeva stavlja na kocku svoj život i život svojih ljudi, zbog mene: zbog moje lepote i ljupkosti. Kada se probudim pokraj mene sedi moj otac. Pomiluje me i kaže: sve je gotovo, kćeri moja. Spavaj. Sve je gotovo.“ („Hrisejida“, Alesandro Bariko, Homer, Ilijada, Paidea, 2005)

Postoje knjige koje čitate baš onda kada za to dođe vreme. Ne ranije, ne kasnije. I uklope se u celokupno vaše životno iskustvo i ostave dubok trag u vašem sećanju. Samo zbog toga što su bile čitane baš kada je za to došlo vreme. Ova je knjiga za mene upravo takva.
I sada vam dugujem tu priču.

Naime, za Novu godinu putovala sam u Krakov. Jedna od fakultativnih ekskurzija bila je zakazana za sam 31.12. sada već prošle godine. I to je bio obilazak memorijalnog kompleksa Aušvic-Birkenau. Nisam ni sumnjala da bi trebalo da odem tamo. Pa šta ako je Nova godina? Da sam htela samo da se bezbrižno provodim, ne bih putovala za Novu godinu. Dočekala bih je u Beogradu, u mnogo boljoj atmosferi od one koju mogu da mi pruže, da prostite, p’jani poljski mužici.
Aušvic se nalazi na nešto više od sat vremena vožnje od Krakova. Pomislite, lepo, oni Jevreji iz Krakovskog geta su imali najudobnije putovanje do logora. E tu sam vas čekala. Kada neko ljudsko biće odluči da napravi pakao na zemlji, to obično radi do kraja i bez ikakvih skrupula. Normalno da su išli peške. Trčećim korakom bolje rečno. A ostali su dolazili u mnogo gorim uslovima nego što je to ono što vidimo u filmovima. Filmovi imaju PG oznake, i ako želite da vaš dospe na bioskopsko platno, ne možete da stavite realnost u njega. Realnost je previše strašna. Pravi život retko kad ide i na papir, jer iako postoji ona izreka da papir trpi sve, pitanje je da li onaj koji piše ima snage da svoje iskustvo pretoči u mastilo. Ili piksele, u danjašnje vreme. Čak je i Zola ulepšavao. Neka vas niko ne zavarava. A o paklu na zemlji, da se podsetimo jednog bivšeg zatočenika Aušvica, pshijatra Viktora Frankla, bečkog Jevrejina, onaj ko to nije iskusio sam ne može ništa da vam kaže, a onaj koji je to preživeo kao i vi ne mora ništa da vam govori. Sve već znate.
U skladu sa time, o koncentracionom logoru ne mogu vam reci nista jer nisam bila njegov zatočenik. Ne mogu čak ni da pojmim kako je bilo onima koji su tu bili zatvoreni. Znam samo da je užas toliki da ne možete ni da plačete. Samo se nešto u vama stegne kad shvatite da ste unutar krematorijuma i da put koji ste na svojim nogama upravo prešli iz gasne komore mnogi ljudi nisu više prelazili kao što vi sada činite. A onda vam kroz glavu prođu brojevi. Pokretna traka smrti. Dovoljno za nemi krik i jednu suzu koja se odmah zaledi na minus 20. To je sve.

I onda se vraćam kući. U biblioteci stoji knjiga koju sam kupila u Engleskoj. U HMV-u, lancu koji prodaje muziku i video igrice. Stajala je izmedju dve vrste Cadbury-jevih čokoladnih bombona i baterija od 1,5 volta.Duracell. Sa zekom kome su, u predbožićnom duhu, nataknuti rogovi irvasa i zeleno-crveno-beli šal. Koštala je 1 funtu.
A sada je kucnuo čas da je pročitam.Tako biva.

Kurt Vonnegut
SLAUGHTERHOUSE 5



Bili Pilgrim je samo naizgled običan čovek. Optometričar, otac dvoje dece, stanovnik Ilijuma, Njujork, SAD (obratite pažnju na ime grada i recimo da to možda nije važno običnim smrtnicima, ali božanstvima unakrsnih referenci itekako jeste; sem toga, postmodernu ne pišu loše obrazovani ljudi i kao takvu je treba sagledati iz više uglova; treće, moj mozak voli da radi ovako i ja ne želim da ga zaustavljam, čak ni ako to znači da će ovaj tekst biti podugačak). Bili Pilgrim je zapravo: 1. bivši ratni zarobljenik u Nemačkoj 1944./1945., 2. putnik kroz vreme, 3. čovek koga su otimali vanzemaljci.
I ove tri stvari obeležavaju njegov život snažnije nego porodica i posao. Porodica i posao su kolateralna šteta. Tako biva.

Vanzemaljci su Bilija Pilgrima naučili tome da se biće neumitno kreće ka svome usudu. Sve što se ikome ikada dogodilo unapred je određeno i, što je još važnije, zauvek se događa. Vreme kao takvo i ne postoji. Svaki proživljeni trenuka proživljava se, proživljen je i proživljavaće se u istoj tački u kojoj se i dogodio. Zemaljski koncept iskazivanja vremena u različitim jezicima nije kadar za ovu distinkciju. I baš zato Zemljani ne shvataju da sve što čine čine zauvek, bez mogućnosti ispravljanja grešaka. I zato pate kada neko umre, jer ne razumeju da je dotični čovek i dalje živ u svim onim momentima koji su prethodili trenutku smrti. Tako biva.

Rat je Bilija Pilgrima naučio tome da toliko besmislenosti nigde ne možete naći kao kada se kunete u smislenost svih svojih postupaka. Preživeti jedno od najgorih razaranja u istoriji zatvoren u hladnjači za meso bivše klanice na obodima Drezdena, gde je tu smisao? Biti engleski vojnik koji se svakog jutra u logoru brije i češlja i održava red u barakama iako vrlo dobro zna gde je i kolike su šanse da odatle izađe...gde je tu smisao? I pre svega gde je smisao u uništenju tolikog broja ljudi zbog nečijih ideala? Ideali su vodili Nemce. Ideali su okupili saveznike. Ideali su ubili toliko budala da je jedino logično tražiti vanzemaljce koji će vam objasniti kako smrti zapravo i nema, jer ako počnete da brojite, sigurno ćete poludeti. Ili barem vrištati u sebi. Tako biva.



Vreme je Bilija Pilgrima naučilo tome da nema zaborava. Vreme je Bilija Pilgrima naučilo tome da ne leči stare rane. I još mu je nakačilo novu pokoru: da luta kroz njega i nanovo proživljava svaki već proživljeni trenutak. Sećanje na neki događaj je strašnije od samog događaja. Sa sećanjem morate da živite. Tako biva.

A šta je bio Bili Pilgrim? Dečak. Obični dečak u vihoru rata. Dečak odveden da krvari gaće za velike ideje. Loše obučen, zaveden poletom generacije...nepripremljen na činjenicu da užas koji dolazi iz ljudske glave ne može da se meri ni sa jednom silom destrukcije poznatom u univerzumu. I nije bio jedini. I sam autor bio je sa njim u istom tom metežu. I sam autor je prošao taj užas. I nije mogao da ga ispiše iz svoje perspektive. Lakše je govoriti o onome što se desilo drugima, nego o onome što se desilo, što se dešava i što će se desiti nama. Tako biva.

Ova knjiga objavljena je prvi put 1969.Interesantno, Vonegat koristi jedan izraz opisujući Pilgrimovu percepciju SAD u tada budućoj 1976. godini. Koristi izraz „balkanizovane SAD“ , odnosno rascepljene na niz nezavisnih državica. Ja se sada pitam da li je gospodin Vonegat bio pomalo Bili Pilgrim, putnik kroz vreme, ili u životu jednostavno tako biva?

Ostavljam vam mogućnost da odgovor na to pitanje potražite sami. Ako ga nađete, molim vas da mi javite. Mislim da se sada ne želim usuditi da na to putovanje pođem. Zato što se plašim onoga što bih mogla da pronađem tamo gde se noćne more pretvaraju u javu.A najviše se plašim toga da zauvek sanjam baš to mesto.Tako biva.