Претражи овај блог

понедељак, 20. септембар 2010.

Omiljeni likovi iz SFF književnosti, deo drugi

Srednju školu meni je obeležila požarevačka biblioteka, inače jedna od bolje snabdevenih u Srbiji, naročito kada je o fantastici reč. Tu sam otkrio Bobanovu ediciju "Znak Sagite" i Rodžera Zelaznija, ali i Kardovog Endera i još koješta nešto.

Dakle, nastavak:

- Korvin od Ambera: Pisac koji je na mene ostavio najveći utisak posle Tolkina nesumnjivo je Rodžer Zelazni. Njegov Korvin je po meni najbolje ostvaren progatonista podžanra mača i magije, pri čemu nije samo to. Zapravo, Korvin je prvi "sivi" - ni crni ni beli - junak neke fantazijske knjige sa kojim sam se saživeo i čini mi se da je Zelaznijev "Amber" otvorio vrata kroz koja su kasnije prošli Džon Snou, Mostopalitelji i silesija drugih meni omiljenih likova. Bilo kako bilo, prvih pet hronika Ambera su knjige koje sam najviše puta pročitao nakon "Gospodara prstenova".

- Ender Vigin: "Enderova igra" me je raspametila kada sam je prvi put pročitao u onom starom džepnom izdanju. Čitao sam je iznova i iznova, a nakon nje i "Govornika za mrtve", naravno, neprestano nalazeći nove i nove poruke skrivene između Kardovih redova. Međutim, vremenom me je "Govornik za mrtve" privlačio sve više i više sve dok mi Ender u nastavku nije postao bliskiji i značajniji nego Ender u prvom delu serijala. Valjda je to priča o odrastanju, kako Enderovom tako i mom?

- Roland od Gileada: Sa Kingovim pisanjem upoznao sam se kao četrnaestogodišnjak sa romanom "To", ali ne mogu da kažem da sam se preterano vezao za nekog od likova. "Mračnu kulu" počeo sam da čitam od druge knjige, pošto je prvu neko ukrao iz biblioteke, tako da sam Rolanda upoznao sa manjkom prstiju. U svakom slučaju, njegovo putešestvije između svetova i kroz Pustare bilo je moj prvi susret sa načinom razmišljanja i svetonazorom koji ću kasnije ponovo susretati čitajući raznorazne stvari, od "Propovednika" pa do raznih romana urbane fantastike.


U svakom slučaju, sve do fakulteta i uplovljavanja u prevodilačke vode, ovim likovima vraćao sam se iznova i iznova i pokušavao da u svoju tinejdžersku ličnost ugradim što više mogu njihovih crta. Valjda mi je uspelo.

понедељак, 13. септембар 2010.

Richard Baker - Avenger


Oni koji su pratili blog su verovatno primetili da sam bio vrlo prijatno iznenađen knjigama iz trilogije "Blades of the Moonsea", jednim od brojnih fantasy serijala napisanih za Forgotten Realms. Tokom prve dve knjige, ovaj serijal me je zaista dobro zabavio - ostalo je da vidim kako će Baker završiti čitavu stvar u trećoj, finalnoj knjizi, Avenger. (Ovde ću se besramno pohvaliti činjenicom da sam dobio hardcover primerak treće knjige i da je sam čin čitanja iz takvog izdanja bio pravo uživanje) 

Geran Hulmaster i njegova porodica su proterani iz Hulburga i već neko vreme žive u izgnanstvu. Iako ima onih koji su im i dalje odani, šanse da će uzurpator koji sada vlada Hulburgom biti oteran su vrlo male. Jedino što može da promeni stvar je legenda koja se prenosi kroz porodicu Hulmaster, koja govori o nekoj vrsti pogodbe između jednog od Geranovih predaka i moćnog nekromansera. Geran se upušta u ludu avanturu, kako bi otkrio da li je legenda istinita, povratio grad, spasao ženu koju voli i konačno, osvetio se onome ko je odgovoran za patnje njegove porodice. 

Baker je i ovaj put pošteno obavio posao. Finale trilogije je baš onakvo kakvo treba da bude finale jednog herojskog fantasy serijala - spektakularno i nabijeno akcijom, kao klimaks pravog holivudskog hita. I što je najvažnije, serijal je od početka do kraja bio i ostao čistokrvni sword & sorcery, pomalo klasičan, a lagan i zabavan. Mislim da je upravo to glavna stvar kod ove trilogije - klasičan pristup temi, ali osvežen sa par zanimljivih ideja, tek da se razbiju klišei, uz dosta akcije i generalno, dobre zabave. 

Naravno, klasični (super)herojski pristup ima svoje nedostatke, kao i izvesne klišee kojima robuje. To je obeležje čitavog serijala - mada, meni se ovaj klasičan, old - school pristup dopao, tako da i dalje smatram da je to glavno obeležje Baker-ovih knjiga. S druge strane, Baker je propustio šansu da serijal obogati sa par dobrih detalja - konkretno, u drugoj knjizi je započeo podzaplet, koji je mnogo obećavao, ali je iz nekog razloga potpuno napušten u trećoj knjizi. Da li je pisac "zaboravio" na njega, ili jednostavno nije znao kako da vodi čitavu stvar - možemo samo da nagađamo. 

Baker nije loš pisac; pre bih ga opisao kao dovoljno dobrog pisca fantastike. Da li bih u budućnosti čitao još neki njegov naslov? Da. Pokazao je da ume da napiše korektan, zabavan fantasy. Samim tim, preporučio bih svima onima koji žele jedan lagani, akcijom nabijen fantasy serijal, da pročitaju Blades of the Moonsea.  

понедељак, 06. септембар 2010.

PISAC I NJEGOVA SENKA

by the Angel of Blasphemy

Nazovite me sebičnom i neprofesionalnom osobom, ali ovaj unos je više za moju dušu nego za vaše intelektualno dobro. Uzeću sebi slobodu da vam, uz dužno poštovanje, ne preporučujem da se bavite oblašću koju ću predstaviti ovde. Zato što sam posesivna prema onome što ja volim. U prevodu, prste dalje, koliko god briljantni bili!

Šalim se, naravno. Evo, dajem vam svoj blagoslov da krenete stopama našeg junaka, japanskog Nobelovca Kenzabura Oea, a i mojim stopama, i da počnete da uživate u poeziji jednog divnog čoveka po imenu Vilijam Blejk (1757-1827).Oni koji me poznaju, pročitaće ovo i reći: „Evo je opet!“.Oni koji me ne poznaju, možda su i upoznati sa Blejkovim delom, ali nisu upoznati sa mojom opsesijom istim.A obe grupe čitalaca teško da su upoznate sa činjenicom da sam bez reči zamenila san i bonton za stolom za čitanje njegovih dela kada sam pisala svoju master tezu.Sigurna sam da postoje oni koji su nešto slično radili u oblastima od njihovog interesovanja, ali gospodin Oe i ja delimo nešto posebno. I zato mi je još draže što sada imam čast da prikazujem jednu njegovu knjigu.




Kenzaburo Oe je po svemu običan čovek.Rođen je u selu na ostrvu Šikoku u mnogočlanoj porodici. Rano je ostao bez oca. Voleo je da uči i čita, pa se lako upisao u prestižnu gimnaziju. Završio je studij francuskog jezika i književnosti i specijalizovao se za dela Žan-Pol Sartra. Oženio se sestrom reditelja Juzoa Itamija, svog školskog druga, i dobio sina (kasnije i kći i još jednog sina). A onda je sve ono neobično u njemu izbilo na površinu.

Hikari Oe rođen je sa teškom deformacijom. Da ne okolišamo, rođen je sa izraslinom na lobanji u kojoj se nalazio još jedan mozak. Mladim roditeljima objašnjeno je da je bolje da ovo dete ostave da umre. Čak i ako nizom operacija odstrane izraslinu, dete će biti teško zaostalo. Bolje da je mrtvo. Oe i njegova žena rekli su NE. Hikari je operisan, preživeo je, ali...mentalno je idiot-savant, autističan je i ima loš vid. Ne govori mnogo...svega pola reči ili rečenice. I jedini je idiot-savant u medicinskoj istoriji koji ima apsolutni sluh. Primetivši da postoji mogućnost da Hikari komunicira sa spoljnim svetom pomoću muzike, Oeovi su angažovali profesorku klavira da njihovog sina poduči osnovama komponovanja. I Hikari je naučio notni zapis. I po prvi put počeo da komunicira sa svetom. Danas živi u Tokiju sa roditeljima i komponuje.



A sve ovo vam pričam jer Kenzaburo Oe u ovoj knjizi povezuje svoj život, i život svog najstarijeg sina, sa delom Vilijama Blejka čiju je poeziju rado čitao godinama. U posve blejkijanskom duhu Oe pretpostavlja da je kroz snagu imaginacije moguće spasiti svet. A ako ima nade za svet, ovakav kakav je, biće je i za Hikarija. I zato se Hikari zove Klempa. A Klempa može ono što Hikari ne može. Klempa govori. Malo, ali sasvim dovoljno da i sam Oe bude spašen.

Ovo ne bi bila prava romansirana ispovest (namerno to neću nazvati fiktivnom autobiografijom i nalepiti etiketu iz udžbenika ovom svom pobratimu po interesovanjima, to bi bilo tako ne-blejkijanski) da Oe ne preispituje svoj život i rad u duhu Blejkovih radova.

A Blejk je bio posve neobičan čovek. Kad je onaj smarač Vordsvort veličao lepote šumarka, potočića i livade, Blejk je govorio o umetničkoj veličini grada. Dok su mlađi romantičari jurili sojke po Italiji i Švajcarskoj, on je živeo u Britaniji i trpeo vandredno stanje Vilijema Pita. Pa čak i završio na sudu, optužen za veleizdaju, jer je pijanu vojničinu izbacio iz dvorišta. A pisao je stalno, stvarao je iluminirane knjige, slikao i gradio svoj mitološki svet...hoćete ukratko? Radio je ono što je Tolkinu donelo svetsku slavu. Još u stihu. I toliko vremena pre Tolkina, Klajva Luisa i ostalih pisaca fantastike. Blejk je na neki način otac svih njih. On je, čak bih se usudila reći, postmoderna pre postmoderne. Blejk želi da bude prorok, a ne samo pesnik. Pesnik je zanatlija. Prorok je umetnik.



Blejk je jedinstvena pojava u engleskoj književnosti. I molim vas, čovek uopšte nije romantičar. Možda je disao i pisao kad i svi oni, možda su čak i delili određene stavove i bavili se sličnim temama tu i tamo, ali Vilijem Blejk ne ide u isti koš ni sa jednim od njih (posebno naglašavam smarača Vordsvorta koga baš nikako ne volem). Oni koji poznaju njegovo delo možda će reći da je čovek samo kopirao onu debelu knjigu zvanu Biblija, tu i tamo izmenio imena i onda se bunio što su ga proglasili ludakom. Takvima mogu reći samo da ne komuniciram sa mozgovima ispranim na Katedri za engleski jezik i književnost jednog tamo fakulteta, na kome se dotičnom piscu ne pridaje zaslužena pažnja i čak se i brutalno ignoriše. A kad se o njemu diskutuje na vežbama, bolje da se to ne radi uopšte. Bilo bi pristojnije.

Ako ćemo pravo, Biblija je sjajna knjiga. Probajte da je pročitate bez predrasude da u nekoj crkvi pop radi isto u određenom tonalitetu i da će na vas da se saspe oganj nebeski zato što ste se nasmejali Jovovoj reakciji na igru Boga i Đavola figurama u obliku njega i njegove porodice i videćete da u toj debeloj knjizi ima toliko opisa ljudskih sudbina koje su itekako služile svim piscima koji su danas rado ili nerado čitani. Stubovi evropske književnosti su starogrčka mitologija i filozofija i Biblija. Sve ostalo su naknadna otkrića i egzotične injekcije. Blejk je ovo znao, ali izabrao je da mu ni jedno ni drugo ne bude dovoljno. I to ga upravo čini velikim.



Blejka na sličan načina razumeju, kada se potrude da prouče njegovo delo, jedan Japanac kao Oe, jedan Jevrejin kao Harold Blum, jedan Kanađanin kao Nortrop Fraj, jedan Francuz kao Pjer Mabij i jedna sirota, na-žalost-Srpkinja kao ja. Njegova univerzalnost je u tome što se može razumeti ako vam vodič kroz njegovo delo bude sam Blejk, a ne vaš kulturni obrazac ili nečija kritika. I to je poruka koju u ovoj knjizi Oe šalje čitaocima. Oslobodi svoj duh i dopusti onom najboljem u tebi, tvojoj imaginaciji, da te vodi. Možda sa Hikarijem ne može da se razgovara, ali ko ima pravo da osudi oca koji je stvorio jednog Klempu da bi podario svom bolesnom sinu glas? Ko ima pravo da proglasi ludim čoveka koji se udaljava od političkog, društvenog i ostalih života kako bi stvarao u krugu onih koji ga najviše inspirišu: žene i troje svoje dece? Ko ima pravo da utiče na tok stvaranja jednog umetničkog dela? Ko ima pravo da traži od vas da na svet gledate njegovim umesto svojim očima?

Ovo su pitanja zbog kojih je Vilijam Blejk bio proglašen ludakom u vremenu u kome je živeo. Ovo su pitanja zbog kojih je Kenzaburo Oe osporavan u svom rodnom Japanu i zbog kojih je njegova porodica nekoliko puta dovođena u veoma neprijatne situacije(koje sasvim lepo opisuje u knjizi).



Da biste čitali ovo delo, ne morate biti ekspert za Blejka. Oe rado objašnjava šta ga je u njegovom životu u kom trenutku podsetilo na koji momenat iz Blejkovog dela. I to radi iskreno, gotovo detinje...priznaje milionskom auditorijumu ono što nije smeo da kaže sopstvenoj supruzi.

Da biste čitali ovo delo onako kako bog zapoveda, zaboravite da išta znate o Blejku. Blejk je Oeova Zvončica koja mu omogućava da leti. Ali ovo delo je pre svega njegova priča. I kao takvu je treba doživeti.

Vilijem Blejk nikada nije dobio ni jednu nagradu. Kenzaburo Oe je dobio Nobelovu nagradu za književnost za 1994. Ja sam dobila samo specijalnu nagradu na konkursu za dečiju karikaturu, i to u osnovnoj školi. A čak ni ne umem da crtam. A za pisanje koje volim i kojim se ponosim, ništa. Ispada da je, što se tiče svetske slave, od nas troje najbolje prošao Oe. Ili možda Blejk. A ako primenim Blejkov imaginativni princip, biće da sam to ja. Za razliku od njih, moje vreme tek dolazi. Ako se budem potrudila dovoljno, stvoriću svet koji zaslužujem. Pa me slobodno zovite ludačom. Psihologija je poslednje utočište nitkova, da parafraziram Semjuela Džonsona...A za ludila poput Blejkovog i Oeovog ja zahvaljujem Kosmosu. Pa nek' to tumači kako ko god želi.

субота, 04. септембар 2010.

Septembarski naslovi

Red bi bio da septembar otpočnemo najavom novih naslova našeg omiljenog žanra. Novi romani Terija Pračeta i Brendona Sandersona svakako su najzanimljiviji širem čitalaštvu, ali septembar će nas počastiti i drugim lepim knjižicama.

"Empire" by Steven Saylor. Release Date: September 1, 2010.
“Twelve” by Jasper Kent. Release Date: September 1, 2010 (US Debut).
“Salute the Dark” by Adrian Tchaikovsky. Release Date: September 1, 2010 (US Debut).
“Spy Glass” by Maria V. Snyder. Release Date: September 1, 2010.
"Mob Rules" (Underworld Cycle, book 1) by Cameron Haley 01 September
"A Cup of Normal" by Devon Monk 01 Sep 2010

“Plain Kate” by Erin Bow. Release Date: September 1, 2010.
“Guardians of Paradise” by J.N. Fenn. UK Release Date: September 2, 2010
“The Road To Bedlam” by Mike Shevdon. UK Release Date: September 2, 2010.
“Zero History” by William Gibson. Release Date: September 7, 2010.
“How to Live Safely in a Science Fictional Universe” by Charles Yu. September 7, 2010.
“Coronets and Steel” by Sherwood Smith. Release Date: September 7, 2010.

“The Truth of Valor” by Tanya Huff. Release Date: September 7, 2010.
“Dexter Is Delicious” by Jeff Lindsay. Release Date: September 7, 2010.
“The Witch of Hebron” by James Howard Kunstler. Release Date: September 7, 2010.
“The Strange Affair of Spring Heeled Jack” by Mark Hodder. Release Date: September 1, 2010
“Crusade” by Nancy Holder & Debbie Viguié. Release Date: September 7, 2010.
“Firelight” by Sophie Jordan. Release Date: September 7, 2010.

“Cold Magic” by Kate Elliott. Release Date: September 9, 2010.
“The Japanese Devil Fish Girl & Other Unnatural Attractions” by Robert Rankin. UK September 9, 2010.
“Antiphon” by Ken Scholes. Release Date: September 14, 2010.
“Will Power” by A.J. Hartley. Release Date: September 14, 2010.
"King of Ithaka" by Tracy Barrett September 14 2010
“Esperanza” by Trish J. MacGregor. Release Date: September 14, 2010.

“The Vaults” by Toby Ball. Release Date: September 14, 2010.
“The Dark Deeps” by Arthur Slade. Release Date: September 14, 2010.
“Reckless” by Cornelia Funke. Release Date: September 14, 2010.
“The Living Dead 2” edited by John Joseph Adams. Release Date: September 14, 2010.
“Rot & Ruin” by Jonathan Maberry. Release Date: September 14, 2010.
“Low Red Moon” by Ivy Devlin. Release Date: September 14, 2010.


“Disciple of the Dog” by R. Scott Bakker. UK Release Date: September 16, 2010.
“The Alchemist in the Shadows” by Pierre Pevel. UK Release Date: September 16, 2010.
“The Double-Edged Sword” by Sarah Silverwood. UK Release Date: September 16, 2010.
“Grace” by Elizabeth Scott. Release Date: September 16, 2010.
“The Replacement” by Brenna Yovanoff. Release Date: September 21, 2010.
“Wildwing” by Emily Whitman. Release Date: September 21, 2010.


“The Charlatan's Boy” by Jonathan Rogers. Release Date: September 28, 2010.
“Fall of Giants” by Ken Follett. Release Date: September 28, 2010.
“Out of the Dark” by David Weber. Release Date: September 28, 2010.
“Dreadnought” by Cherie Priest. Release Date: September 28, 2010.
“The House on Durrow Street” by Galen Beckett. Release Date: September 28, 2010.
“Engineman” by Eric Brown. Release Date: September 28, 2010.

“The Spirit Thief” by Rachel Aaron. Release Date: September 28, 2010.
“Monster Hunter Vendetta” by Larry Correia. Release Date: September 28, 2010.
“The Bookman” by Lavie Tidhar. Release Date: September 28, 2010 (US Debut)
“Venom” by Jennifer Estep. Release Date: September 28, 2010.
“Bayou Moon” by Ilona Andrews. Release Date: September 28, 2010.
“Mr. Monster” by Dan Wells. Release Date: September 28, 2010 (US Debut).

“When Rose Wakes” by Christopher Golden. Release Date: September 28, 2010.
“Twilight Forever Rising” by Lena Meydan. Release Date: September 28, 2010.
“Ascendant” by Diana Peterfreund. Release Date: September 28, 2010.
“Brain Jack” by Brian Falkner. Release Date: September 28, 2010.
“End of Days” by Max Turner. Release Date: September 28, 2010.
“The Exiled Queen” by Cinda Williams Chima. Release Date: September 28, 2010.


“Museum of Thieves” by Lian Tanner. Release Date: September 28, 2010.
“The Crown of the Blood” by Gav Thorpe. September 28, 2010.
“Return” by Peter S. Beagle. Release Date: September 30, 2010.
“The Quantum Thief” by Hannu Rajaniemi. UK Release Date: September 30, 2010.
“Harbour” by John A. Lindqvist. UK Release Date: September 30, 2010.
“Dust City” by Robert Paul Weston. Release Date: September 30, 2010.