Претражи овај блог

субота, 31. октобар 2009.

JEDAN NA JEDAN - Ivan Nešić

SLEPE OČI REALNOSTI

Nisam ljubitelj kratkih priča. Nikada nisam bio. Možda je to stoga što nisam rastao uz "Sirijus", a možda stoga što brzo čitam. Kada možete da za sat vremena pročitate 100-200 stranica teksta, kratke priče vam nekako ne izgledaju vredne truda.

Ovaj uvod o kratkim pričama bio je potreban - štaviše, neophodan - jer je "Jedan na jedan" upravo zbirka priča. To znači da sam njenom čitanju pristupio sa svim mogućim negativnim predrasudama koje sam mogao da imam.



Najpre, reč je o domaćem piscu, a svi znamo da su domaći pisci dosadni, zar ne? Reč je i o zbirci kratkih priča, a zar može nešto pametno da se ispriča na nekoliko stranica? Nešić mi je nadsvetlosnom brzinom dao odgovore na ta dva pitanja, pa i na silesiju drugih koje nisam ni sanjao da postavim. U dva koraka i sedam stranica srušio je sve moje predrasude i ostavio me je zatečenim. Samo tako.

Ovde ću morati da učinim jednu kratku digresiju, ali vi - moji dragi čitaoci - na to ste već navikli, zar ne? Uostalom, da citiram Pekića, bili ste upozoreni. Ivana Nešića poznajem lično i personalno; pio sam s njim pivo u kafani, sedeo mi je u kući. Možda ga ne poznajem onoliko dobro koliko bih voleo, ali poznajem čoveka. Krećem se u sličnom krugu ljudi kao i on - i sve vreme sam slušao o njemu kao o majstoru kratke priče. Međutim, čitanju njegove zbirke pristupio sam krajnje neoprezno, kao da sam pošao da mazim plišano mače, a pred mene iskočio sibirski tigar. Tu grešku nemojte učiniti i vi.

Već sa prvom pričom u zbirci, "Kada sve reke poteku uzvodno", sve moje predrasude i predubeđenja o kratkim pričama i domaćim piscima izvršile su ritualno samoubistvo, usput se posipajući pepelom i čupajući kosu zbog kajanja nad sopstvenom glupošću. Već u prvoj rečenici uronio sam u opipljiv svet, čiji ukusi i mirisi izbijaju iz stranica i uvlače čitaoca u potku, kao u paukovu mrežu. Ostao sam zatečen i zapanjen tim potpunim otklonom od tradicije zavičajnih pisaca i pesnika, koji pokušavaju da se predstave kao boemi, a zapravo su pijandure, i građani sveta, a u biti su provincijalci iz beogradske palanke. Prvi put u životu pomislio sam za nekoga da je surovo i beskompromisno urban - a da to "urbano" nije bilo pežorativ.

Nešićeva poetika očigledno je nadahnuta tradicijom američkog palpa i noara. Njegovi junaci su usamljeni vukovi, koji kroz život prolaze kao kroz senke, neprimećeno i u oblaku duvanskog dima, živeći taj život po svojim pravilima - spremni da u zamenu za to plate đavolu ceh kada dođe vreme. Uzdižući se iz svog okruženja, Nešić cinično odgovara na floskulu da bi pisci trebalo da pišu o onome što im je poznato time što zapravo sve svodi na čoveka i intimne, duboko lične ratove sa unutrašnjim demonima, što je zajedničko svim homo sapiensima na ovome svetu, bilo da žive u Braziliji ili u Velikoj Plani.

"Jedan na jedan" ubraja se u knjige koje menjaju život. Jedino joj nedostaje soundtrack da prati reči, jer se gotovo svaka priča čita kao što se slušaju pesme Roberta Džonsona. Poslušajte me, čitajte je oprezno. This short story collection has Nightflier's seal of approval.

петак, 30. октобар 2009.

LEGENDE



Laguna je napokon izbacila prvu knjigu LEGENDI, antologije priča nekih od najvećih pisaca fantastike. Sve priče i novele iz Legendi pripadaju fantazi svetovima i serijalima kojima su se njihovi autori proslavili. Tu su Vitez lutalica Džordža Martina, koji se odigrava stotinak godina pre pocetka Pesme Leda i Vatre, Novo prolece Roberta Džordana, novela o Lanu i Moiraini iz Točka vremena, kasnije proširena u prikvel roman, Teri Pračet i More i sitne ribe, priča o vešticama iz disksveta, Stiven King i Sestrice elurijske, priča o Rolandu iz Mračne kule, Drvonoša - Fajstova priča smeštena u vreme Ratova kapije sveta. Tad Vilijams je zbirci dodao svoju priču Čovek u plamenu koja pripada Sećanju, Jadu i Trnu, a Orson Skot Kard Iskeženog čoveka, priču iz sveta Alvina Tvorca.
Tu su takodje priče velikih spisateljica fantastike kao i Vilin-konjic Ursule Le Gvin, priča smeštena u Zemljomorje, i En Mekafri - Trkač Perna.
Tu su i autori čiji serijali kod nas nisu izdavani, pa su možda slabije poznati publici. Teri Gudkajnd je doprineo antologiji pričom Dug kostiju, delom sage o Maču istine od kojeg je kod nas pre nekoliko godina Dereta izdala samo sedmu knjigu Stubovi stvaranja, ali koja publici može biti poznatija po tv seriji pravljenoj po motivima serijala Legenda o Tragaču, koja je počela da se emituje kod nas na SciFi kanalu.



I poslednji autor, Robert Silverberg, kod nas poznat po Knjizi kostiju i nekim pričama, tvorac antologije, napisao je za ovu zbirku Sedmi hram smešten u svet Madžipura.
Iako ove priče ne utiču direktno na glavne tokove radnje kojima pripadaju, one predstavljaju lepu dopunu priče i daju nam uvid u neke od zanimljivih događaja, često iz prošlosti, kojih autori nisu stigli da se dotaknu u romanima svojih saga. U slučaju Džordža Martina, ovo je zapravo početak serije novela popularno poznatih kao Dank i Eg.

Takođe je izašao i drugi deo Simonsovog Druda, kao i novi roman Disksveta, Dušmani u kojem nas Pračet ponovo vodi u avanturu sa gradskom stražom.

понедељак, 26. октобар 2009.

Kratak izvestaj sa sajma




Napokon je počeo i sajam knjiga, koji ove godine, kako mi se se čini, ima
malo tanju ponudu nego prethodne. Kao što verovatno znate, koncept sajma je promenjen. U hali jedan se nalaze samo izdavači sa sopstvenim naslovima, dok su u hali 4 (bivšoj hali 14) knjižare koje prodaju tuđa izdanja i manji izdavači. To znači da knjižara Plato nema više mesto u hali 1, već da imaju jedan manji štand samo sa svojim izdanjima, dok je knižara Plata u hali 4, leđa uz leđa sa Mamutom, a odmah preko puta Delfa. Galerija hale 14 je sada cela u funkciji prodavaca polovnih knjiga, budući da su sale za promocije i druge događaje izmestili, tako da je izbor polovnih knjiga i stripova možda veći nego ranije.


Sto se tice knjiga na stranim jezicima, izbor je mrsav kao i prosle godine. Plato, Mamut i English book nemaju ništa što se ne može naći u njihovim knjižarama tokom cele godine (možda imaju čak i manje) i jedino Delfi imaju iole zanimljiv izbor naslova, ako ga već nisu opustošili nesavesni kupci kao što sam ja.
Od fantastike je izašlo uglavnom ono što smo već ranije najavili u blogu, ali uvek ima i par stvari koje promaknu.



Okean-Čarobna knjiga je izdao najavljenu Asimovu Zadužbinu u tri toma.
Takođe su tu kompleti knjige Embera Džin Dupro, Drakula Nemrtvi Dejkera Stokera i Ijana Holta i Soj Giljerma del Toroa i Čaka Hogana.




Laguna je izdala Zaboravljenu Goru Mlisava Popovica, kao i prvi tom Simonsovog Druda. Nazalost, novi Pračet je za sada izostao.

Alnari je izbacio nastavak Noćne straže, Dnevnu stražu Sergeja Lukjanjenka, Kingovo Salemovo, a do kraja sajma bi trebalo da izađe i treći deo Temerera, Barutni rat, Naomi Novik.

Portalibris je izdao drugi deo Kosingasa, Bezdanj Aleksandra Tešića, kao i treću knjigu Dekstera, Dekster u mraku, Džefa Lindzija.

Ono što me je iznenadilo je nova knjiga Marije Semjonove, Valkira, ali u izdanju Srpskog sabora Dveri i Prevodilačke radionice Rosić. Njihov štand se nalazi pri početku krajnje desne ulice hale 4. Valkira se sastoji zapravo od jednog romana i tri pripovetke i u pitanju je istorijski fantazi.



Ovu kratku listu ćemo verovatno u toku sajma dopunjavati stvarima koje su nam promakle, ako takvih ima.





субота, 24. октобар 2009.

Poslednje carstvo - Brendon Senderson, ali ne tamo gde ste očekivali

Nightflier ponovo u "Laguni". Roman "Poslednje carstvo" Brendona Sendersona objaviće "Laguna" mesto "Odiseje". Tokom naredne godine biće objavljeni i nastavci. U ovom trenutku ne znam o kojim se rokovima radi, pošto je sajam pred nama, a i ja sam u raznoraznim obavezama zdravstvene prirode, ali čim se budem dogovorio, bićete obavešteni.

среда, 21. октобар 2009.

Fantom iz Opere - Gaston Leru

Ovaj klasik gotskog romana koji je inspirisao brojne ekranizacije i najdugovečniju predstavu na Brodveju, napokon je izašao i na srpskom jeziku izdanju IPS Rada.
Kristina, mlada pevačica pariske opere, čije pevanje nakon smrti njenog oca gubi deo žara i lepote, počinje da čuje glas koji joj peva i obraća joj se. Uverena da je to anđeo muzike kojeg joj je otac na samrti obećao da će poslati, ona se prepušta njegovom vođstvu i njeno pevanje ponovo postiže veliki uspeh. Ali ona ne zna da je u pitanju Fantom iz Opere, zastrašujuće prisustvo u zgradi pariske Opere, koje godinama radi šta mu je volja i ucenjuje upravu. Fantom je zapravo genijalni izumitelj unakaženog lica, Erik, koji se zaljubio u Kristinu i planira da bude njegova po svaku cenu. Raoul, Kristinin prijatelj iz detinjstva, takođe je zaljubljen u Kristinu i na sve načine nastoji da je pridobije za sebe i spase sablasti koja pohodi Operu.
Knjigom dominira sjajna zloslutna atmosfera, a velelepno zdanje Opere, koja sama po sebi ima burnu istoriju, njen složeni sistem funkcionisanja, dugački hodnici, mračni kutovi, predstavljaju savršeno tle za gotsku misteriju.

KOSINGAS - Red Zmaja - Aleksandar Tešić


Prošlo je godinu dana od prethodnog sajma knjiga na kojem se pojavila knjiga Kosingas, prvi deo domaće trilogije, Red Zmaja. Kako je u najavi i nastavak, Bezdanj, mislim da je red da se malko pozabavimo ovim delom.



Radnja se odigrava u srednjovekovnoj Srbiji, neposredno pred Kosovski boj. Srpske zemlje i plemići su zabrinuti što zbog Turaka, što zbog raznih stvorejna koje iz Hada izlaze na površinu zemlje. Monah Gavrilo je sve samo ne običan monah, on je kosingas, predvodnik plemenitih vitezova koji se vekovima bore protiv nečastivih sila Hada. Došlo je vreme da se ostvari Proročanstvo vatre i da se Ratnik iz proročanstva nauči svemu što će mu biti potrebno da porazi zlo. Taj ratnik je niko drugi do Marko Kraljević, već veliki junak ali potpuno nesvestan postojanja pretnje. Gavrilo mora da ga pripremi da postane kosingas nakon njega i da se postara da ga psoglavi i drugi mračni stvorovi iz narodnih predanja ne ubiju. Ceo roman je predstavljen kao zabeleška, svojevrstan dnevnik samog Gavrila.
Autor je u ovoj knjizi pokušao da dočara srednjovekovnu Srbiju kao mračno, opasno mesto i u tome prilično uspeo, ali nažalost na uštrb drugih kvaliteta knjige. Sama priča je krajnje jednostavna, bez nekog posebnog zapleta i u tome donekle prati duh narodnih bajki. Junaci putuju Srbijom koja obiluje mestima na kojma prebivaju volšebne sile, savladavaju prepreku za preprekom i ispunjavaju zadatke. Nažalost, ovde taj pristup nije preterano uspešena i priča deluje nerazvijeno i previše linearno, posebno zato što je guše susreti protagonista sa problematičnim narodnim običajima koji predstavljaju digresije od glavnog toka radnje. Zapravo, autorova želja da prikaže što više brutalnih paganskih narodnih običaja i verovanja guta ostatak knjige, tako da sve ostalo biva potisnuto u drugi plan pred opisom tih zbivanja i stiče se utisak da je zapravo to primarni cilj romana.
Jedan od glavnih likova, Marko Kraljević, u viđenju autora ne odstupa previše od njegove predstave ustanovljene u narodnim pesmama, ali on u poređenju sa drugim likovima, velemožama, izgleda previše sirovo i divlje. On živi da bi se tukao, jeo i pio u ogromnim količinama, ne razmišlja previše o onome što čini, a Gavrilo ponekada mora da se ophodi prema njemu kao prema razmaženom malom detetu koje nema meru i koje se mora usmeravati da bi uspelo da učini išta korisno.
Loš utisak u pojedinim mestima ostavlja i neuravnoteženi arhaični jezik, koji autor, i pored vidljivog truda, nije uspeo da dočara.
Kosingas može biti zanimljiv ljudima koji su slabo upoznati sa narodnim srpskim verovanjima, kao neka vrsta sažetog Čajkanovića, kao i mlađim generacijama, ali kao ozbiljno delo fantastike zasnovane na slovenskom mitosu, daleko kaska za nekim drugim delima, kao što je recimo Crni Cvet. Ostaje da sačekamo i vidimo da li druga dva dela trilogije nose nekakvo poboljšanje, naročito u pogledu priče, budući da je jasno da prva knjiga tek uspeva da zagrebe površinu glavnog zapleta.

уторак, 20. октобар 2009.

HUMBOLTOV DAR - Soul Belou

AMERIKANAC KOJI JE DOBIO NOBELA

Odmah da se razumemo, ovaj roman nije nikakva fantastika. Ali jeste fantastičan roman. Na kraju krajeva, dobio je Nobelovu nagradu. To valjda nešto znači, zar ne?

Evropljani obično imaju pogrešnu percepciju američke književnosti, koja je uglavnom utemeljena na obilju beletristike i petparačkih romana kojima SAD zasipaju Evropu i Aziju. Zaslepljeni konzumentskom američkom kulturom, prosečni evropski čitaoci nekako su stali kod Hemingveja i Selindžera, s malim izletima prema Tompsonu i Bukovskom od strane onih pustolovnijih, i onda otkrili latinoameričku književnost, koju počesto ne razumeju, ali bar je ne razume ni niko od njihovih prijatelja, pa onda svi mogu da se međusobno dive svojoj erudiciji i nekonformitetu. Dabome. I onda IPS objavi Sola Beloua.

"Humboltov dar" bio bi veličanstven roman i da nije dobitnik Nobelove nagrade. Prvobitno zamišljen kao kratka priča, "Humboltov dar" se oteo svom stvaraocu i prerastao u prilično obimno delo, koje bih najpre okarakterisao kao roman o stvarnom životu zavijenom u šarenu lažu fikcije.

U suštini, pisac je usredsređen na kontempliranje o odnosu umetnosti i materijalizma u zemlji koja je sebe načinila hramom ovog potonjeg. Prateći karijere dvojice pisaca između kojih vlada odnos mentora i štićenika, Belou pripoveda o uspehu i neuspehu i o tome kako uspeh u materijalnom svetu ne mora nužno da znači i uspeh u duhovnom, ali i obratno.

Dvojica protagonista "Humboltovog dara" - veliki pesnik Humbolt fon Flajšer i pisac u usponu Čarli Sitrin - otelotvorenja su tog sukoba duhovnog i materijalističkog. Flajšerova težnja da oplemeni društvo u kojem živi dovodi ga do smrti u relativnoj anonimnosti, dok Sitrin zahvaljujući svom konformizmu postaje uspešan pisac i scenarista.

Sitrin vremenom prodaje dušu đavolu, u vidu jednog čikaškog gangstera, i odaje se svim porocima koje uspeh nosi sa sobom, usput gubeći ono što ga je i činilo umetnikom i što mu je taj uspeh i donelo. Međutim, reči njegovog mentora na kraju mu pomažu da se izvuče iz zlatne krletke u koju se sam zatvorio i da povraati umetnički integritet, koji je zapravo temelj na kojem je Sitrinova ličnost izgrađena.

"Humboltov dar" se da čitati na više načina i nesumnjivo će svakom čitaocu otkriti nešto drugo. S jedne strane, ovaj roman pripoveda o faustovksoj nagodbi sa samim sobom i prodaji duha zarad srebroljublja - dakle, obraća se čitaočevoj intimi - a sa druge strane, govori o dekadenciji društva i urušavanju kolektivne plemenitosti duha kako bi se otvorio prostor za komercijalizaciju i vulgarizaciju umetnosti, od čega korist imaju samo preprodavci duša, oličeni u industriji zabave, bar u ovom slučaju.

Dilema Čarlija Sitrina i američkog društva sredine prošlog veka upravo je ona sa kojom se mi danas suočavamo. IPS nam je darovao roman iz kojeg se sasvim sigurno mogu izvući više nego korisni saveti o tome kako ploviti više nego opasnim brzacima savremenog života, a pri tom ne izgubiti sebe.

понедељак, 19. октобар 2009.

Intervju s "Čarobnom knjigom"

Nightflier’s Bookspace razgovara s Borislavom Pantićem, vlasnikom i urednikom izdavačke kuće Čarobna knjiga.


Nightflier’s Bookspace: Gospodine Pantiću, jedna od najzanimljivijih ovogodišnjih novosti u srpskom izdavaštvu je pripajanje izdavačke kuće Okean vašoj Čarobnoj knjizi. Budući da su Okean i Čarobna knjiga sa radom počele negde u isto vreme, nameće se pitanje – kako vam je pošlo za rukom da u klimi koja nije naklonjena malim izdavačima uspete ne samo da opstanete već i da se razvijete toliko da preuzmete još jednog izdavača. U čemu je tajna uspeha Čarobne knjige?


Čarobna knjiga: Ima nekoliko razloga koji su doprineli uspešnom razvitku Čarobne knjige. Neki se odnose na izdavačku politiku, a neki na finansijsku strategiju i organizaciju.

Što se izdavačkih razloga tiče, nema sumnje da su hit knjige koje smo izdavali ovih godina presudno uticale na našu ekspanziju. One su nam donele preko potreban priliv novca.

Kao drugi izdavački razlog naveo bih prepoznatljivu uređivačku politiku u više oblasti. U koju god oblast da smo ulazili, od naučne fantastike do popularne psihologije, cilj nam je bio da vežemo za sebe publiku koju interesuje dotična oblast, jer verna publika ne kupuje knjige nasumice, već pažljivo prati ono što radite, tako da na nju zaista možete da računate ukoliko radite kvalitetno.

Kad je reč o ekonomskim razlozima, mislim da je bilo veoma važno to što smo od početka razvijali ozbiljnu unutrašnju organizaciju – sve vreme smo imali sopstvenu distribuciju, prvom prilikom kad je to bilo moguće osnovali smo svoje lektorsko i dizajnersko odeljenje, kao i druge službe bitne za izdavački rad. To je finansijski zahtevna strategija, pogotovo na samom početku, ali se kasnije isplati jer nikad ne stavljate svoju sudbinu u ruke nekog drugog i uvek možete kontrolisati kvalitet svojih izdanja. Mnoge izdavačke kuće sa zanimljivim uređivačkim konceptima propale su jer su ostale one man show ili, u najboljem slučaju, projekat nekoliko entuzijasta.


Nightflier’s Bookspace: Kada čitaoci ovog bloga pomisle na vašu izdavačku kuću najpre se sete filmovanih romana epske ili naučne fantastike – Eragon, Ja sam legenda i tako dalje. Nedavno sprovedena anketa među učenicima osnovnih i srednjih škola dala je podatak da je Eragon po čitanosti odmah iza serijala o Hariju Poteru i Gospodara prstenova, pri čemu se mnogi mlađi čitaoci radije opredeljuju za Eragona. Koliko je, po vašoj proceni, fantastika doprinela razvoju Čarobne knjige?


Čarobna knjiga: Iako je serijal o Eragonu, „Nasleđe“, veoma popularan u našoj sredini, na razvoj Čarobne knjige više su uticali romani poput Senke vetra, Igre anđela, kao i knjige Ekarta Tola.

Epska fantastika, naučna fantastika i horor imaju jedan ograničen broj čitalaca koji su zaljubljenici, a izvan toga retko ko kupuje ovu vrstu knjiga. Zato većina knjiga ne doživi veliku popularnost.


Nightflier’s Bookspace: Vratiću se na trenutak na vaše preuzimanje Okeana. Naime, Okean se izdvajao karakterističnim grafičkim identitetom, kao i podelom svojih izdanja na edicije. I po jednom i po drugom poprilično se razlikovao od vaše izdavačke kuće. Da li će podela na edicije ostati aktuelna i kako nameravate da pomirite razlike u dizajnu?


Čarobna knjiga: Okean će kao izdavačka delatnost prestati da postoji. Smatram da je bolje da se formira jedan jak brend nego dva slabija. Neka Okeanova vizuelna rešenja ćemo i dalje koristiti, ali će u izdavačkoj kući preovlađivati vizuelni identitet Čarobne knjige. Što se tiče podele na edicije, i Čarobna knjiga svoju izdavačku delatnost deli na sličan način. Tako se epska i naučna fantastika izdaju u okviru biblioteke Beskrajni svet fantastike, trileri i krimi romani u biblioteci Žestina, savremena nežanrovska beletristika u Avanturi reči i Odrazu savremenog itd. Zbog određenih razlika koje su karakterisale naše dve kuće, uvešćemo još neke biblioteke kako bismo obuhvatili nove autore i oblasti koje smo dobili od Okeana.


Nightflier’s Bookspace: Okean je svojevremeno objavio jako značajna dela epske fantastike. Mislim na Gormengast i Volfovog Viteza/Čarobnjaka, kao i na Šepardovu Zlatnu krv. Volf je jako poštovan pisac među srpskim ljubiteljima fantastike, a Čarobna knjiga je najavila neke Asimovljeve romane. Da li postoji ikakva mogućnost da u izdanju vaše kuće čitamo i Volfovo Dugo sunce, na primer?

Čarobna knjiga: Serijal Dugo sunce objavljen je kod nas sredinom devedesetih. Iskustvo je pokazalo da ponovno objavljivanje naučnofantastičnog serijala posle tako kratkog vremena ne izaziva dovoljno interesovanja.


Nightflier’s Bookspace: Među vašim prvim naslovima našla su se i Grešna zadovoljstva američke spisateljice Lorel Hamilton. Danas, nekoliko godina kasnije, Laguna priprema Kim Harison, IPS romane Šarlejn Haris, po kojima je snimljena serija True Blood, a da ne spominjem serijal Sumrak, sa kojim je pomama za vampirima u Srbiji otpočela. Nameravate li da se vratite Hamiltonovoj, ili da se upustite u kakav drugi vampirski serijal?


Čarobna knjiga: Ispostavilo se da Lorel Hamilton nije nažalost bila interesantna domaćim čitaocima. Njene romane nećemo više objavljivati.

Ali, biće novih zanimljivih dela o vampirima. Za Sajam smo pripremili roman Soj, prvi deo vampirske trilogije čuvenog meksičkog režisera Giljerma del Tora i Čaka Hogana. Verujem da će čitaoci uživati u ovoj knjizi, kao i u nastavcima, koji će biti objavljivani u naredne dve godine.

Možda najzanimljivije vampirsko štivo u ovom trenutku predstavlja zvanični nastavak najpoznatijeg romana o vampirima, Drakula Nemrtvi. Radi se o knjizi koju je napisao Dejker Stoker, potomak Brema Stokera, u saradnji sa proučavaocem predanja o Drakuli Janom Holtom. Knjiga nosi oznaku „zvanični“ jer je odobrena i podržana od strane porodice Stoker. Da se ne radi o formalnom odobrenju govori i činjenica da je Stokerova porodica za nepunih sto godina do sada odobrila samo još jedan projekat – film Drakula iz 1931. sa Belom Lugošijem.

U pripremi knjige su korišćene stotine beleški Brema Stokera koje je napisao za Drakulu, uključujući i materijal koji nije ušao u završnu verziju Drakule, a koji je objašnjavao neke bitne odnose među likovima u knjizi i pružao kompleksniji zaplet. Paralelno ćemo objaviti i reizdanje originalnog Drakule, tako da ćemo čitaocima dati mogućnost da ove dve knjige kupe i kao komplet.

Nightflier’s Bookspace: Spomenuo sam da je serijal o Eragonu jako popularan među mlađim čitaocima. Da li nameravate da nastavite sa objavljivanjem novih serijala omladinske fantastike nakon što objavite poslednji roman o Eragonu?


Čarobna knjiga: Ove godine nemamo novih naslova za omladinski uzrast. S druge strane, objavili smo dva serijala namenjena dečjem uzrastu. To su proslavljeni serijal Kornelije Funke Svet od mastila, koji se sastoji od tri knjige: Srca od mastila, Krvi od Mastila i Smrti mastila, kao i odlični postapokaliptični serijal Knjige Embera, koji se sastoji od četiri knjige: Grada Embera, Naroda Spraksa, Proročice iz Jonvuda i Dijamanta iz Darkholda.

Što se planova za dalju budućnost tiče, sasvim sigurno ćemo raditi na objavljivanju novih knjiga i serijala omladinske fantastike.


Nightflier’s Bookspace: Na kraju, šta nam to Čarobna knjiga priprema za oktobarski sajam knjiga?


Čarobna knjiga: Mi smo za ovogodišnji sajam pripremili bogat izbor novih naslova. Pored već spomenutih Soja, Drakule Nemrtvog, Sveta od mastila, Knjiga Embera i reizdanja trilogije Zadužbina Isaka Asimova, izdvojio bih i neke knjige van ovih žanrova. Tu je, pre svega, sjajna krimi trilogija švedskog autora Stiga Lašona, Milenijum, koju čine tri romana: Muškarci koji mrze žene, Devojčica koja se igrala vatrom i Kula od karata, kao i romani Fermin, Sema Sevidža, Kraljevski čitalac, Alana Beneta, i Poslastica, Mjuriel Barberi, autorke Otmenosti ježa.


Nightflier’s Bookspace: Hvala vam na razgovoru i vidimo se na sajmu.

MALTEŠKI ŠIŠMIŠ - Ljubomir Damjanović



Putešestvije ovog romana do mojih ruku bilo je jako čudno i dugotrajno. Odmah nakon što sam ga dobio od izdavača, dočepala ga se moja devojka - i pročitala ga iste večeri, mene potpuno ignorišući. To je već bilo dovoljno da mi zagolica radoznalost. Taman sam se ponadao da će mi pasti šaka, kad ga se dočepala moja majka. Ja opet izvisio. Tokom naredne dve nedelje, roman me je stalno zaobilazio - kao pravi šišmiš u mraku - a ja sam bezuspešno pokušavao da ga uhvatim, potpuno sluđen kikotima samozadovoljnih čitača.

Naposletku, kada sam ga napokon oteo od poslednjeg prijatelja-rođaka-mučkog dušmanina, gotovo da sam već izgubio volju i želju za čitanjem. Srećom, moj mozak je odavno sviknut da svakog dana primi određenu dozu droge od mastila na hartiji, tako da mi nije dao izbora već me je pod pretnjom migrene oterao do police i primorao da se zavalim u krevet i počnem da čitam.
Malteški šišmiš po strukturi je takozvani mozaički roman. Ono što ga od drugih romana takve strukture razlijuje jeste broj autora. Naime, mozaičke romane piše nekoliko autora, koji najčešće pripovedaju o različitim protagonistima. Malteški šišmiš je čedo jednog pisca, ali pisca koji je bio vrsan poznavalac fantastike, te me ne bi čudilo da je bio nadahnut serijalom Wild Cards Džordža Martina i kompanije.

Po žanru, reklo bi se da je ovo delo urbane fantastike. Odigrava se u našem prostoru i vremenu i govori jezikom nama bliskim, kakvim se govori na ulicama naših sela i gradova i psuje u gradskom prevozu. Tu se primećuje uticaj Lorel Hamilton i možda Mercedes Leki, naročito u karakterizaciji.

S treće strane, ovo je roman vrcavog humora i sarkastičnog suda o životu, kakav se sreće u romanima o Disksvetu Terija Pračeta, ali i kod našeg Nušića.
Sve u svemu, ovo nipošto nije originalno delo – ni po strukturi, ni po temi, ni po žanru, ni po pristupu. Ne tražite to od Šišmiša. Ali ovo jeste vraški zabavan roman, kakav se retko sreće u ovom vremenu.

Naime, iz svake rečenice i svake stranice izbija ljubav najpre prema žanru, a potom i prema pisanoj reči uopšte koju je pisac sasuo u labavo povezane intimne storije o porodici Sarić. Ako kod Tolkina vidimo žal za minulim epskim vremenima Beovulfa i Grendela, kod Damjanovića vidimo žal za onim što nikada nije ni bilo – za nenormalnošću drugačije vrste od one na koju smo navikli.

Vešto se poigravajući kako savremenom pop-kulturom i aluzijama na Tarentinove filmove i kultne žanrovske serije, tako i folklorom i mentalitetom naroda čiji je deo bio, Damjanoviću je potpuno spontano pošlo za rukom da napiše pitko i zabavno delo, poput kakvog žanrovski opredeljenog Dušana Kovačevića, jednako prihvatljivo i fantastama i glavnotokašima, dopadljivo i duhovito, sasvim dovoljno obimno da bude ozbiljno, ali ne preobimno da bi postojala opasnost da postane dosadno... Pošlo mu je za rukom da napiše roman nakon čijeg se čitanja osećate baš dobro. To je retkost koje sebe nikako ne smete lišiti. This novel has Nightflier's Seal of Approval.

уторак, 13. октобар 2009.

ISTORIJA POVJESTI – Žarko Veličanski



Jututunska mućkalica


Prosečan žitelj Srbije – ne nužno i etnički Srbin – ima običaj da na pitanje „Šta je najbolje što vaša zemlja ima da ponudi?“ odgovara sa „Hrana!“. Naravno, etnička kuhinja, kako to njurojški kritičari restorane vole da kažu, bitan je element svih nacionalnih identiteta i gotovo bez izuetka prva stvar sa kojom se strani posetioci susretnu prilikom dolaska u neku zemlju. Šta je Grčka bez girosa, ili Nemačka bez piva, je li tako? Međutim, čini se da je Srbija jedina zemlja na svetu gde je hrana izdignuta na postolje presudnog činioca nacionalnog identiteta. Šta je Srbin bez rakije, praseta na ražnju, sarme i kavurme?

Veličanski pokušava da da odgovor na pitanja nacionalnog identiteta, istorijskog putovanja od naroda do nacije i na raznorazne teorije zavere, gradeći kulu od slanine i pršute mesto od karata – što je možda i primereno naciji koja sebe smatra mesožderskom, a zapravo je Albanija jedina država u Evropi koja jede manje mesa po glavi stanovnika od nas. Nameće se pitanje šta mi to jedemo, kad nije meso. Pa, pogledajte vesti ma koje televizije i videćete čime nas to hrane.

Istorija povjesti je srpsko Fukoovo klatno. Prikladno naciji koja se ponosi četvrtinom tehnički nepismenog stanovništva, knjiga je mala po obimu, ali je zato bogata po sadržaju. Teška satira sa elementima tragedije, Istorija povjesti pogađa u srž srpskog, srbijanskog i jugoslovenskog – što da ne – društveno-političkog života, kako se to nekada govorilo i raskrinkava mitove koje smo o sebi izgradili, krajnje efikasno i sa neskrivenim ogorčenjem.

Razlog zašto se ova knjiga našla na baš ovom blogu – čak i pre nego što sam rešio da se ne bavim samo fantastikom – ogleda se u činjenici da je reč o svojevrsnoj alternativnoj istoriji srpskog i pridruženih naroda, pisanu kao iz pera Edmunda Crnogujnog. Čitajući o plemenu Ajvara i sličnim spodobama, ne možete a da se ne osvrnete na ono što znate o sebi i ljudima oko sebe, pitajući se koliko je toga tačno a koliko je surova neslana šala, nakon koje su zaboravili da nam kažu „Aprilili“. Dapače, Istorija povjesti je toliko dobra da se ne da pročitati u jednom dahu. Za jednu humorističku knjigu sadrži toliko bolnih istina da preporučujem da čitate po tek nekoliko stranica dnevno. Ali preporučujem da je pročitate. Ako vam nešto znači, ova knjiga ima Nightflier’s Seal of Approval.

SciFi Balkans

Vaš Nightflier sutra prisustvuje konferenciji za novinare kablovskog kanala SciFi Balkans. Prekosutra vas obaveštavam šta je bilo.

понедељак, 12. октобар 2009.

Novi naslovi u IPS-u, deo treći

IPS nastavlja da nas zasipa novim naslovima. U ovom delu predstavljanja njihove sajamske ponude mahom ću pominjati ozbiljnije romane, ali ne mogu a da ne izdvojim kultno delo fantazijske i pustolovne književnosti - "Rudnike cara Solomona". Elem:

KUTIJA
(drama)
GINTER GRAS
(IPS/Prosveta)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Dve godine posle objavljivanja knjige u kojoj je priznao da je krajem Drugog svetskog rata na kratko bio pripadnik SS jedinica, Ginter Gras je završio svoju biografiju knjigom Kutija.
Gras (80), dobitnik Nobelove nagrade 1999, u najnovijem delu čiji je puni naslov Die Box. Dunkelkammergeschihten (Kutija. Priče iz mračne komore) nastavlja priču prekinutu 1959, a junaci su osmoro dece koja gledaju snimke napravljene 1932. godine.

HUMBOLTOV DAR
(drama)
SOL BELOU
(IPS/Prosveta)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost
Mnogo godina, veliki pesnik Humbolt fon Flajšer i Čarli Sitrin, mladić očaran ljubavlju prema književnosti, bili su najbolji prijatelji. U vreme svoje smrti, međutim, Humbolt je gubitnik, a Čarlijev život je pao na niske grane: njegova karijera stoji, zapleten je u gorak razvod, u vezi je sa mladom ženom koja mu ne pristaje i povezan je sa neurotičnim mafijašem. I tada Humbolt deluje iz groba, postavlja pred Čarlija neočekivanu zaostavštinu, koja će mu možda pomoći da preokrene život.

ZABRANJENE BOJE
(drama)
Jukio Mišima
(IPS/Rad)
Šunsukeovi romani su vedri, romantični i iskreni. Njegov život je druga priča. Ogorčen
trima propalim brakovima i desetinama nezadovoljavajućih veza, Šunsuke svu energiju
troši na osvetu. Njegovo jedino zadovoljstvo je da prisustvuje patnjama žena. Kada upozna Juičija, predivnog, gracioznog atletu, i otkrije da je mladić homoseksualac, on u njemu vidi savršeno sredstvo za stvaranje beskrajne ženske patnje. Uskoro se Juiči, obuzet osećajem sopstvene moći, odupire bilo kakvoj manipulaciji i stvari kreću neočekivanim tokom.

MORNAR KOJI JE IZNEVERIO MORE
(drama)
Jukio Mišima
(IPS/Rad)
Mornar koji je izneverio more govori o grupi divljih trinaestogodišnjaka koji odbacuju sve što
ima veze sa svetom odraslih kao varljivo, licemerno i sentimentalno, i trude se da razviju surovost koju nazivaju objektivnošću. Kada majka jednoga od njih započne emotivnu vezu sa mornarom, dečak i njegovi prijatelji ga isprva idealizuju, a nedugo zatim zaključuju da je on
romantičan i nedovoljno čvrst. Svoju razočaranost njegovim ponašanjem shvataju kao čin izdaje i reaguju nasilno.

SAŠENJKA
(istorijska drama)
Sajmon Montefjore
(IPS/Rad)
U ovom dalekosežnom romanu, mlada Ruskinja iz bogate jevrejske porodice postaje revolucionarka i udaje se za boljševika na visokom položaju. Godinama kasnije, upušta se u kobnu radnju koja dovodi u opasnost njenu decu, a ona se od odanog komuniste pretvara u još jednu Staljinovu žrtvu.

FANTOM IZ OPERE
(drama/misterija)
Gaston Lero
(IPS/Rad)
Duh iz Opere je zaista postojao. Nije bio, kako se dugo verovalo, stvorenje iz mašte glumaca, sujeverje upravnika ili proizvod apsurdnih i osetljivih umova mladih balerina, njihovih majki, čuvara, garderobera ili domara. Da, on je bio od krvi i mesa, iako je prisvojio kompletnu pojavu pravog fantoma, takoreći, sablasne senke.

RUDNICI CARA SOLOMONA
(avanturistički roman)
(IPS/Rad)
Na brodu za Natal, pustolov Alan Kvotermejn sreće sira Henrija Kertisa i kapetana Džona Guda. Njegovi novi prijatelji su krenuli u potragu za sir Henrijevim mlađim bratom koji je nestao tragajući za legendarnim rudnicima dijamanta cara Solomona, u unutrašnjosti Afrike. Čudnim sticajem okolnosti, Kvotermejn poseduje mapu ovih rudnika, iscrtanu krvlju, i pristaje da im se pridruži u ovom opasnom poduhvatu. Putnici se tokom potrage susreću sa mnogim opasnostima – nesnosnom pustinjskom vrućinom, neprijateljskim izgubljenim plemenom koje otkrivaju i zlom „mudrom ženom“ koja čuva tajnu o rudnicima dijamanta.

KRIV ZA SVE
(komedija)
Danijel Penak
(IPS/Rad)
Benžamen Malosen ima neobičan posao: radi kao žrtveno jagnje na reklamacijama
u velikoj pariskoj prodavnici, gde je zadužen za izvinjavanje zajedljivim mušterijama. U prodavnici dolazi do eksplozije jedne, a zatim druge bombe. Benžamen postaje prvi osumnjičeni za ovaj besmisleni i nasumični napad. Napad? Nasumični? Ma, kako da ne! Kao najstariji, i on mora da preživi patnju svojstvenu njegovoj porodici: tu je slatka Klara koje fotografiše sebe dok diše, vidovita Tereza, zaljubljena Luna, čudak Žeremi, mali sanjar, majka i njeni ljubavnici…Svi pred očima Julijusa, epileptičnog psa i tetke Julijane, eksplozivne
novinarke. Kakav cirkus!

ZABAVA POVODOM RAZVODA
Lora Dejv
(romantična komedija)
(IPS/Rad)
Priča za sve generacije koja govori o tome šta stvarno znači deliti život sa ne kim. U centru pažnje su dve neodoljivo privlačne žene: Gvin, koja se suočava sa razvodom i Megi, njena buduća snaja koja tek ulazi u brak. Uz dosta emocija i neočekivanog humora, dve žene pokušavaju da odgovore na pitanje koliko stvarno poznajemo ljude sa kojima živimo.

POSLE TEBE
Lusi Dajmond
(romantična komedija)
(IPS/Rad)
Džouzi, Nel i Lisa imaju mnogo toga zajedničkog – one su bile cimerke, srodne duše i najbolje drugarice u vreme kada su njihovi životi bili velika beskrajna žurka. Pet godina kasnije, stvari su se promenile. Džouzi je udata, ima decu i živi u predgrađu, slobodoumna Nel je proputovala svet, a Lisa je na dobrom putu da postigne uspeh u karijeri. Za
Džouzi, ponovno okupljanje jednog vikenda u Londonu izgleda kao dobra ideja... sve dok ne otkrije nešto što će joj zauvek promeniti život. Drska, seksi i zabavna, ovo je knjiga koja govori o životnim izborima i njihovim posledicama.

VIKEND U PARIZU
(špijunski roman)
SERGEJ KOSTIN
(IPS/Prosveta)
Špijun KGB-a, Pako Araja, je krtica koja vodi putničku agenciju na Menhetnu, gde živi već godinama. Iznenada, na tajnoj misiji u Parizu, slučajno otkriva da mu je čovek koga godinama želi da ubije, na dohvat ruke. Zbog čega Pako želi da ubije ovog čoveka, poznatog međunarodnog teroristu koji veoma podseća na neslavnog Karlosa Šakala? Špijunaža i lična osveta stvaraju smrtnu mešavinu u delu ruskog Džona Le Karea.

VAN DOMAŠAJA
(triler)
ELMOR LENARD
(IPS/Prosveta)
Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sačmarom. Iznenada, lopov-džentlmen je delio skučeni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – čiji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljačke banke – i hemija je učinila svoje. Ovo je žena u kolju bi Džek mogao da se zaljubi, da ona nije posvećeni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život.

19 MINUTA
(triler)
Džodi Piko
(IPS/Rad)
Sterling je prosečan američki gradić, u kome se ništa ne dešava, sve dok jednog dana njegov mir ne naruši šokantni akt nasilja. Posle svega, stanovnici gradića tražeći pravdu pokušavaju da prebole ono što se desilo, ali moraju i da sagledaju svoju ulogu u nedavnim događajima.


DOBRI STARI DEMON
(fantastika)
Majk Keri
(IPS/Prosveta)
Feliks Kastor je egzorcista slobodnjak, a London je njegovo lovište. Kad natprirodni svet pomahnita, njegove su usluge i te kako tražene. Dobar egzorcista može da naplaćuje koliko god želi i da živi na pakleno visokoj nozi, ali će pre ili kasnije naleteti na duha koji je previše za njega. A onda je igra gotova.


POSTANJE
(fantastika)
BERNARD BEKET
(IPS/Rad)
Godine 2041. počele su prve globalne peščane oluje. Godine 2051. osnovana je Republika, 2052. svet pogađa pandemija, a 2077. počinje Veliki rat. Četrnaestogodišnja Anaks misli da poznaje istoriju. Međutim, tokom ispitivanja saznaje da se prava istorije razlikuje od one iz knjiga.

OLUJNI TALAS
(fantastika)
DŽIM BUČER
(IPS/Rad)
Prvi roman danas najpopularnijeg serijala urbane fantastike, u kojem se čitaoci upoznaju sa čarobnjakom i privatnim detektivom Harijem Koperfildom Drezdenom i svetom magije, vampira i vila, koji postoji paralelno s našom stvarnošću. Čarobnjak Hari Drezden je najbolji u svojoj struci. Iskreno govoreći, on je i jedini koji se time bavi. Kada čikaški policajci dobiju slučaj koji prevazilazi mogućnosti prosečnih smrtnika, dolaze kod njega po odgovore. Naš svet je pun čudnih i magičnih bića koja se baš ne slažu sa ljudima. Tada Hari stupa na scenu.

ZID I KRILAC
(fantastika)
Lora Rubi
(IPS/Prosveta)
Priča o sirotoj maloj bogatašici, u kojoj saznajemo dogodovštine iz osnovne škole u Njujorku, u budućnosti, gde skoro svi mogu da lete osim male dvanaestogodišnjakinje koja ubrzo otkriva da ima moć da postane nevidljiva. Ubrzo, devojčica se zatiče u društvu najčudnijih prijatelja i neprijatelja.

KRALJ TRNJA
Greg Kiz
(fantastika)
(IPS/Prosveta)
Ova dobro osmišljena knjiga sa izvanredno povezanim dešavanjima prosto pucketa od neizvesnosti i uzbuđenja, od početka do kraja.
Kraljev lugar, hirovita devojka, mladi sveštenik, nemirni avanturista i mladić koji je nenadano postao vitez – svi se oni suočavaju sa zlobnim silama koje potresaju i same temelje kraljevstva, dok se Kralj Trnja, legendarni zloslutnik smrti, budi iz svog sna.

VILENJACI SINTRE
(fantastika)
Teri Bruks
(IPS/Prosveta)
U ovoj uzbudljivoj novoj fantastičnoj trilogiji, bestseler autor- Bruks bez ikakvog napora povezuje tolkinovsku magiju svojih knjiga Šanare sa urbanim, postapokaliptičnim svetom svog serijala Reči i Praznine... Dugogodišnji Bruksovi obožavaoci i oni koji se po prvi put sreću sa njim biće prikovani za knjigu.

SENKA MINOTAURA
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Prva knjiga iz trilogije Legendar
Da možete da birate između „stvarnog života“ i pustolovina iz grčkih mitova koje prkose smrti, sa njihovim junacima i čudovištima, smelim podvizima i bekstvima „za dlaku“ – šta
biste odabrali? Za Feniksa je izbor lak. Kad se uloguje u Legendara, igricu na kojoj radi
njegov otac, može da bude junak.

LEGIJA VAMPIRA
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Druga knjiga iz trilogije Legendar
Feniks je otkrio jedan takav živi košmar. Armije krvoločnih vampira i zastrašujućih krvoloka, stvorenja iz naših najgorih košmara, namerili su da napadnu naš svet. Ali, Feniks je već susreo tvorca Legije vampira, zlog Gospodara igre, i zna da je ta smrtonosna kompjuterska igra stvarna – mora da pobedi ili se nikada neće vratiti.

GAVRANOVI RATNICI
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Treća knjiga iz trilogije Legendar
Igra otvara kapiju između našeg sveta i sveta mitova. Gospodar igre gotovo da drži naš svet u svojoj milosti. Četrnaestogodišnji Feniks se već dva puta borio protiv njega u Senci Minotaura i Legiji vampira, ali Gavranovi ratnici je igra na najsloženijem i najsmrtonosnijem nivou. Ovoga puta, sledi konačni sukob.

AKO SADA ČITAŠ OVO, VEĆ JE KASNO
(dečiji roman, avantura)
Pseudonimus Boš
(IPS/Prosveta)
„Neću te podsećati kako su prošli put naši junaci, Kas i Maks Ernest, završili, čekajući na učlanjenje u misteriozno Društvo Terces, ili na borbu sa zlim doktorom L i gospođicom Muve koja je bila u toku. Sigurno ti neću pričati ni o tome kako su deca nabasala na Muzej magije, u kom su konačno upoznala čudesnog Pijetra. Pa ja stvarno ne umem da se suzdržim! Suočimo se sa tim – ovo je opasna knjiga.“

EDICIJA RETRO-KLASICI
(IPS/Prosveta)

TAJNA FARME GREJNDŽ
Frensis Kauen
DŽO PANTER
Zakari Bal
ŠVAJCARSKA PORODICA ROBINZONA
J. D. Vis
ČETVRTAKINJA KRISTINA
V. I. Istvejs
SAFARI
Vilfrid Robertson

EDICIJA ŽIVOT U SLIKAMA
(IPS/Rad)
ADOLF HITLER
Marija H. Martines
FIDEL KASTRO
Pilar Huertas
FRANSISKO FRANKO
Antonio Sanćes
MAO CEDUNG
Silvija Garsija i Huan Ramon Gonsales

BOLESNI NA VLASTI
Dejvid Oven
(IPS/Rad)
Tok moderne svetske istorije na kritičan način oblikuje mentalne bolesti šefova
država, ponekad pod budnim okom javnosti, ali obično u tajnosti. Svaki od demokratskih političara, međusobno različitih, poput Vudroa Vilsona, Frenklina D. Ruzvelta, Čerčila, Kenedija, Džonsona, Niksona, Pompidua, Miterana, Blera, Džordža V. Buša, Širaka i Šarona, lagao je o svom zdravstvenom stanju.

BALKANSKI DIKTATORI I
AUTORITARNI VLADARI
JUGOISTOČNE EVROPE
Bernd J. Fišer
(IPS/Prosveta)
Autoritarne vođe kao što su Enver Hodža, Todor Živkov, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević, deo su stare tradicije Balkana – autoritarne vladavine, koja je u dvadesetom veku iznedrila neke od najživopisnijih ali i najbrutalnijih vladara.

недеља, 11. октобар 2009.

Grb!

Danas sam konačno dobio svoj grb! Nebojša Dikić, heraldički umetnik kneževske loze Karađorđevića, bio je tako ljubazan da mi izradi potpun porodični grb, kojim sam - moram priznati - oduševljen. Stoga, rešio sam da ga podelim s vama. U narednih nekoliko dana uslediće nekoliko prikaza, kao i još najava novih naslova koji izlaze za sajam, a do tada:


уторак, 06. октобар 2009.

IPS top lista

IPS je bio tako ljubazan da mi je poslao svoju oktobarsku top listu. Videćete da je od 40 najprodavanijih knjiga Gibsonov Neuromant na 37. a Poslednja želja Andreja Spakovskog na 39. mestu. S obzirom na to da je ovo treće ili četvrto izdanje Neuromanta u Srbiji, to je sasvim solidan uspeh. Sapkovski je verovatno malo hendikepiran time što je pomama za igrom Witcher prošla, ali i zbog toga što se čitaoci u poslednje vreme plaše serijala, pa čekaju da se objave svi naslovi pre nego što se upuste u čitanje. Samo da podsetim da bi drugi deo trebalo da se pojavi za predstojeći sajam. Naravno, prikaz ćete pročitati na Nightflier's Bookspace.

  1. POBEDNIK JE SAM – Paolo Koeljo
  2. SLEPILO – Zoze Saramago
  3. THE LOST SYMBOL – Dan Brown
  4. DRAGULJ MEDINE – Šeri Džons
  5. MAC MEDINE – Seri Dzons
  6. PAZI ŠTA ŽELIŠ MOŽDA TI SE OSTVARI –
  7. Aleksandra Poter
  8. GREH NJENE MAME – Mir Jam
  9. SAMO BUDI OVDE – Gijom Muso
  10. ZATO STO TE VOLIM – Gijom Muso
  11. VODIC ZA MODERNE DEVOJKE I SAVRSEN ZIVOT BEZ PARTNERA – Sara Ajvens
  12. KUHINJA – Banana Josimoto
  13. CAROBNICA IZ FIRENCE – Salman Ruzdi
  14. ZAMAK U PIRINEJIMA – Justejn Gorder
  15. DECAK IZ SNOVA – Karli Filips
  16. SEKS I GRAD / SEKS I GRAD (OUTLET) – Kendas Bušnel
  17. STRUJA U KRVI – Val Mekdermit
  18. MANSARDA – Danilo Kis
  19. PROROČANSTVO ROMANOV – Stiv Beri
  20. SULTANOV HAREM – Kolin Falkoner
  21. DEVOJKE IZ KRAJA – Masa Rebic
  22. MOJ GOSPODIN SAVRŠENI – Aleksandra Poter
  23. PAD TROJE – Piter Ejkrojt
  24. DALI I JA – Sten Lorisens
  25. PARISKA ENIGMA – Pablo de Santis
  26. JEDNOSTAVAN ŽIVOT – Kenzaburo Oe
  27. LUDORIJE, STIKLE I STVARAN ZIVOT – Masa Rebic
  28. GOSPODAR IGRE – Sidni Seldon
  29. DAMA POD VELOM – Amanda Kvik
  30. PRASKOZORJE – Stefani Majer
  31. MARLI I JA – Džon Grogan
  32. POSLEDNJA KONKUBINA – Lesli Dauner
  33. SVAKO KO JE NEKO - Lorin Vajsberger
  34. PETA AVENIJA – Kendas Busnel
  35. DIVISADERO – Majkl Ondatje
  36. KRAJ LJUBAVNE PRICE – Grejem Grin
  37. RANJENI ORAO – Mir Jam
  38. NEUROMANT – Vilijam Gibson
  39. 39 STEPENICA - Dzon Baken
  40. POSLEDNJA ŽELJAAndžej Sapkovski
  41. DEVOJKA KOJU NISU NAUCILI…. – Eva Ras